Za koliko mladih ljudi iz naše države znaš da su učestvovali na Olimpijskim ili Paraolimpijskim igrama? Ja, iskreno, ne za njih mnogo. Zbog toga sam srećna što imala priliku da razgovaram sa Harisom Eminovićem, mladim Banjalučaninom, koji je učestvovao na Paraolimpijskim igrama u Tokiju 2020.

Mladim i upornim ljudima, poput njega, lonac pruža mogućnost da se za njih čuje, da se pohvale njihovi uspjesi i zasluge. Harisa mi je kao aktera neke od budućih priča u loncu predložio i moj sagovornik Ognjen Ranisavić iz prvog intervjua koji sam uradila za lonac zajednicu. Pa, hajde da zajedno vidimo zašto vrijedi čuti priču o parastonoteniseru Harisu koji je predstavljao Bosnu i Hercegovinu na najvećem sportskom takmičenju na svijetu.

Priča o Harisu, stonom tenisu i Tokiju je priča o istrajnosti, žrtvi, nadi i sreći. Haris je dvadesetogodišnji Banjalučanin koji se bavi sportom, studira i uživa u životu, kaže on za sebe. Na tom putu odavno ga prate medicina i sport, pa zbog toga ne iznenađuje njegov izbor srednje škole i fakulteta.

Upisao sam Srednju medicinsku školu iz razloga što sam kao mali, zbog zdravstvenih problema, dosta vremena provodio kod raznih doktora i privlačio me je njihov posao, odnosno i ja sam dobio motiv i želju da pomažem ljudima.

Haris trenutno studira na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta u BL, jer kako kaže pronašao se u sportu kojim se u zadnjih nekoliko godina ozbiljno i profesionalno bavi. Na ovom fakultetu vidim priliku da nadogradim svoje znanje i postanem još bolji sportista, a možda danas-sutra i trener. 

Haris trenira stoni tenis već 9 godina u Stonoteniskom klubu invalida Vrbas, gdje kako kaže, nemaju adekvatne uslove za bavljenje stonim tenisom. Međutim, njega i njegovog trenera Jovicu Šormaza to nije spriječilo da ulože veliki trud i daju svoj maksimum tokom priprema za Igre u Tokiju.

Imali smo godišnji plan i program po kojem smo se vodili i koji nas je doveo do ovog uspjeha. Trenirao sam dva do tri puta dnevno, a pripreme sam imao u Bosni, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Upravo u Sloveniji, na svjetskim kvalifikacijama za Paraolimpijadu 2020, ostvario je sjajan rezultat i dobio vajld kartu za najveći svjetski turnir.

Kao za svaki vrhunski rezultat put je bio težak i trnovit, a na osnovu ostvarnih rezultata i uz mnogo treniranja, odricanja i ulaganja dobio sam pozivnicu za učešće na Paraolimpijskim igrama Tokio 2020, dodaje Haris.

Njegovu sreću nakon saznanja da će ići u Tokio možda najbolje pokazuju iskrene riječi upućene svim njegovim prijateljima na Facebook-u, koji su ga uvijek podržavali i bodrili.

O svom iskustvu učešća na jednoj takvoj manifestaciji Haris kaže:

Paraolimpijske igre su najveća svjetska sportska smotra koja svakom sportisti, a pogotovo mladom, ostavlja prevelike utiske. Učešće na Paraolimpijskim igrama mi je dalo još veći motiv za jači i naporniji rad da bi i u Parizu bio učesnik na Paraolimpijadi. 

Iako je u dva meča doživio dva poraza, to ne umanjuje značaj samog dolaska na najvažnije svjetsko takmičenje. Naprotiv, Haris se u Tokiju takmičio protiv mnogo iskusnijih i starijih igrača. Kako i sam kaže, nije osjećao nikakav pritisak da mora ostvariti pobjede, bio je tu da uživa i stiče iskustvo. Ozbiljnije pripreme slijede za učešće u Parizu 2024.

Atmosfera koja je tamo vladala je bila izvanredna. Počevši od mene i mog trenera Jovice Šormaza, pa do komplet reprezentacije BiH, svi smo osjećali pozitivnu energiju. Ja lično nisam imao nikakvu presiju na rezultat, već sam samo uživao u pruženoj prilici da budem tu i da se takmičim na Paraolimpijskim igrama.

Od najznačajnijih uspomena izdvaja mogućnost da upozna najbolje igrače svijeta i njihove trenere, kao i upoznavanje japanske kulture.

Njegovi planovi za budućnost su i dalje isti – naporan rad, treninzi i upornost – a sve kako bi ispunio i svoj drugi san, a to je odlazak na Paraolimpijske igre u Parizu 2024. Ja mu na tom putu želim mnogo sreće i nadam se da će priča o Harisu i njegovom uspjehu inspirisati i druge mlade ljude da se bore za ono što vole. Njegov primjer je naročito važan za sve mlade ljude sa invaliditetom, koji se susreću sa raznim preprekama i poteškoćama, ali Haris ima jednu poruku za sve njih:

Smatram da ja kao vrhunski sportista i osoba sa invaliditetom mogu dati dobar primjer svim mlađim osobama sa invaliditetom kako mogu biti lično i društveno korisni.

Ako i ti znaš mladu osobu sa inspirativnom životnom pričom, piši u komentaru. Rado ćemo podijeliti primjere aktivnih mladih ljudi koji ne čekaju da se promjene dese, već ih sami stvaraju!

________

Pogledaj i:

• Intervju sa Ognjenom Ranisavićem – Poseban užitak mi je rad na promociji i razvoju društveno odgovornog poslovanja
• Intervju sa Enom Kapetanović (WeMapp): Društveno poduzetništvo u službi urbane mobilnosti i inkluzivnosti
• POHVALI AKTIVNE rubriku

_________

• Ako već nisi, registruj se i pridruži lonac.pro zajednici za više poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.
• Prilike za profesionalni razvoj i networking pronađi i na našoj lonac.pro LinkedIn stranici.

Baviti se prodajom polovnih stvari ne zvuči previše inovativno. Ipak, primjer preduzetnice Jelene Marić uvjeriće te u suprotno. Ova mlada Požarevljanka prije samo nekoliko mjeseci pokrenula je biznis koji se iz sedmice u sedmicu sve više razvija. Riječ je o posredovanju pri prodaji polovne, ali i nove, ženske i dječije odjeće, koji je nazvala Hot Express Sale (HES). Evo nekoliko razloga zašto HES smatram neobičnom biznis idejom.

Prvo, za razliku od drugih sličnih platformi i sajtova, HES koncept je drugačiji, jer pri posredovanju ne uzima nikakvu proviziju. Prodavci sami određuju cijene svojih proizvoda, a da bi učestvovali potrebno je samo da uplate kotizaciju (od 10 ili 20 evra). Sav dobijeni novac od prodatih artikala ide direktno njima. Drugo, kupci su zaštićeni od kupovine neprovjerenih stvari, jer sve artikle prvo pregleda HES tim, te ih onda šalje kupcima upakovane u lijepim kutijama. Treće, i prodavci i kupci su pošteđeni od čestih odlazaka do pošte, jer za sve kupljeno kupci plaćaju jednu poštarinu.

Jelena u razgovoru otkriva kako je došla na ideju za pokretanjem biznisa koji nakon nekoliko mjeseci okuplja tim od 15-ak ljudi, kako se snalazi u ulozi mlade preduzetnice i šta poručuje svim drugim ženama koje imaju ideju, ali ne i dovoljno hrabrosti da se upuste u njenu realizaciju. Mislim da sam dala dovoljno razloga zašto ovo ipak jeste originalna i inspirativna priča, ne preostaje ti ništa drugo nego da uživaš u čitanju Jeleninog iskustva. 

Nataša: Kako ti je pala na pamet ova neobična biznis ideja, šta te je inspirisalo?

Jelena: Na leto 2020. prestala sam sa radom u porodičnoj firmi iz razloga što sam otišla na trudničko odsustvo. U tom periodu baš je zaživela prodaja garderobe na Instagramu i online generalno, pa mi se činilo da će biti okej zanimacija dok sam bila u trećem trimestru trudnoće. Kako je konkurencija bila prevelika, zalaganje isto toliko, a profit zanemarljiv, pokušala sam da promenim “proizvod”, a to je da mi fokus bude na high end brendovima kada je u pitanju dečija odeća. To je super krenulo, međutim konstantno sam imala upite od prodavaca da prodaju odeću komercijalnih brendova, tipa Zara, H&M, Waikiki i sl. Budući da nisam želela da kvarim koncept tog profila i priče, predložila sam pratiocima jednu brzu vruću rasprodaju za sve artikle do 20EUR vrednosti. Možda je zanimljiva informacija to da je sve moralo biti do 20EUR zato što je provizija koju sam kao posrednik dodavala bila izuzetno velika, pa nije bilo matematike da se stvari prodaju nakon što dodam proviziju. 

Zato sam odlučila da testiram opciju bez dodavanja provizije, s tim da ostvarim zaradu preko prodavaca, jer sam do tad zaključila da je ponuda veća od potražnje. Odradila sam odličan marketing i pripremila teren, tako da je samo jedne subote na samo sat vremena svako ko je želeo mogao da pristupi Viber grupi u kojoj će prodavci predstaviti svoje artikle, a kupci obaviti kupovinu. Komentari nakog tog prvog HES-a bili su zaista neverovatni, sećam se da smo suprug i ja komentarisali kako je neverovatno da su tako brzo usvojili termin HES. Odmah sam uvidela potencijal ideje, dalje je razvijala i usavršavala.

Nataša: Kako izgleda proces saradnje sa HES-om, iz ugla i onih koji kupuju i onih koji prodaju?

Jelena: Naši kupci zaštićeni su kao beli medvedi. Naravno, dešava se da napravimo propust, i prilikom kontrole artikala nekad ne primetimo baš sve, ali to se dogodi bukvalno u 2% slučajeva, a kad se dogodi, uvek ponudimo kupcu opcije koje nadoknađuju naš propust. Kupovina je vrlo jednostavna, svakog petka od 12h počinje prodaja na našem sajtu, kupovina se obavlja tako što se artikli dodaju u korpu, a nakon poručivanja dobijaju mail sa instrukcijama za uplatu. Oni koji žele da prodaju uplaćuju kotizaciju za učešće na nedeljnom nivou, prave kolaže za svaki artikal koje objavljujemo na sajtu, i nakon što se prodaja završi svaki prodavac dobije mail sa instrukcijama za slanje prodatih artikala, a nakon par dana i novac na računu.

Nataša:  Trenutno je aktuelna tema o štetnosti fast fashion-a i uslovima rada za brendove koji su fokusirani na kvantitet. Da li ovo čime se baviš smatraš i nekim vidom aktivizma i borbe protiv hiperkonzumerizma?

Jelena: Svakako. 21. vek sa sobom donosi dosta benefita, napretka, usavršavanja u svakoj sferi života, ali izuzetno je nemilosrdan prema našoj planeti. Ovih dana Beograd je broj jedan kada je u pitanju zagađenost vazduha. Tekstualnom otpadu, posebno onom od poliestera, tj plastike potrebno je isto vremena da se razgradi kao jednoj plastičnoj kesi. Svi brenovi koje obožavamo, poput Zare, nemaju nekoliko godišnjih kolekcija (proleće/leto, jesen/zima), već 30 do 50 kolekcija godišnje. Logično, odeća koja se brzo napravi, od jeftinih materijala, ne može ni biti kvalitetna, što znači da prilikom odabira garderobe trebamo biti manje impulsivni i kupovati pametno.

Nataša: Sa kakvim izazovima si se susrela na početku pokretanja svog biznisa i kako si ih prevazišla?

Jelena: Bilo je teško uskladiti toliki obim posla sa bebom od par meseci i dečakom od nepune 3 godine. Sve je počelo spontano, i nisam mogla ni da zamislim da će porasti u ovoj meri, prosto, nisam mogla da se pripremim. U par meseci postala sam preduzetnica koja ima svoje zaposlene koji trebaju raditi svoj posao kako treba, koje treba motivisati i na kraju krajeva – platiti, a morala sam da ih angažujem, jer nije bilo šanse da sve postignem sama. Sa druge strane, pobrinuti se da posao završavaju isto kao i ja, kako bi kupci i prodavci i dalje imali isti kvalitet usluge na koji su navikli.

Suprug mi je najveća podrška i u svemu je sa mnom od početka, uvek je uskakao kada klonem duhom ili naiđem na problem. Mislim da pravi izazovi tek dolaze, jer obim posla iz nedelje u nedelju raste, i moj najveći problem je što ne mogu u kratkom roku da pronađem i obučim ljude. Trenutno radimo na jednom velikom projektu, i mogla bih reći da će on rešiti veliki broj izazova sa kojima sam se do sad susrela.

Nataša: Koliko ljudi trenutno učestvuje u radu HES-a?

Jelena: Oko 12-15 osoba, u zavisnosti od obima posla.

Nataša: Zbog čega HES koristi isključivo Instagram, a ne neke druge društvene mreže? Šta možeš reći iz svog dosadašnjeg iskustva o digitalnom marketingu za razvoj biznisa?

Jelena: Iskreno, još uvek nemam vremena da se posvetim maksimalno marketingu. Nije da nisam razmišljala o drugim kanalima, već ih nisam dovoljno istražila. Svakako, smatram da je Instagram idealna platforma za promociju ovakve vrste biznisa.

Nataša: Nedavno si bila jedna od panelistica na Women's Leadership Summit 2021 gdje si govorila na temu ženskog preduzetništva. Imaš li neki savjet ili preporuku za djevojke ili žene koje imaju ideju, ali se ne usuđuju da je realizuju?

Jelena: Na ovu temu bih imala mnogo toga da kažem. Žene, odvažite se. Nemojte brinuti šta će reći okolina, ko će vas podržati, a ko će vam se smejati. Ako imate ideju u koju verujete, a pred sobom jasan cilj, granice ne postoje. Samo rad, trud i neophodna su odricanja. Takođe, neophodno je da konstantno radite na sebi, jer se u današnje vreme sve toliko brzo menja da nema trenutka koji se sme propustiti. Sigurna sam da svako ima svoju šansu bar jednom u životu, ali je ne iskoristi svako. Zato, postavite cilj, rok, napravite plan, vredno radite i ne odustajte.

Nataša: S obzirom da se način prodaje preko HES-a razlikuje od svih drugih za koje znam da se bave sličnim poslom, da li imaš konkurenciju na tržištu koje pokrivaš? Šta uopšte misliš o konkurenciji u preduzetništvu?

Jelena: Konkurencija u svakom poslu je neophodna i zdrava. Motiviše nas da konstantno budemo bolji, radimo na našem proizvodu/usluzi i na kraju dana, dokazujemo sebi da smo ipak sposobni za nešto više. Što se tiče HES-a i konkurencije, svaka online platforma na kojoj se prodaja odeća može biti posmatrana kao naš konkurent, ali budući da smo mi jedini sa ovakvom vrstom usluge, rekla bih da nemamo konkurenciju.

Nataša: Kakvi su planovi za budućnost, da li će se poslovanje širiti na okolne zemlje? Možemo li u BiH uskoro da očekujemo HES?

Jelena: Kao što sam prethodno pomenula, radimo na velikom projektu o kojem ću pričati kad isti bude bio pri kraju, do tad ću vam samo reći da tokom sledeće godine možete očekivati HES u Bosni.

Nataša: Šta je najljepše što ti je donio ovaj posao?

Jelena: Kao dete koje dolazi iz uspešne porodice preduzetnika, i grada u kojem se svi znaju i etiketiraju po, nažalost, primitivnim kriterijumima, vrlo je teško izaći iz senke roditelja i dokazati da si sposoban za neki uspeh mimo njih. Mogla bih da kažem da je ideja o HESu i uspeh koji je napravio za kratko vreme, jedna od lepših stvari zato što sam pre svega sebi dokazala da sam sposobna za ono u šta sam nekada verovala.

Takođe, dokaz da žena pored “obaveznih” titula majke i domaćice može biti i uspešna na poslovnom planu. Cela priča i njena primena mene čini jako srećnom i ne mogu da dočekam da vidim dokle ćemo stići. Mislim da najlepše tek dolazi.

Nataša: Ko je tebi inspiracija u preduzetništvu?

Jelena: Moji roditelji su preduzetnici tako da sam od malena imala primer šta je to dobro, a šta loše što donosi ovaj posao. Sakupljala sam najbolje od mame i od tate, a kasnije sam upijala razna iskustva svaki put kad se za to ukazala prilika. Ne postoji jedna osoba za koju bih mogla da kažem da mi je inspiracija. Svako ko je uspešan u svom poslu, ulaže u njega puno ljubavi, vremena i truda je inspirativan, zato ne treba potceniti one manje uspešne, jer se i od njih može učiti.

Sve detalje u vezi sa tim kako sedmične rasprodaje ženskih i dječijih artikala funkcionišu možeš pronaći na sajtu hes.rs ili na Instagram profilu hes__express.

Mi i dalje nastavljamo sa predstavljanjem unikatnih biznis koncepata, zato ako znaš za neki neobičan, a hvale vrijedan proizvod ili uslugu, piši u komentaru. 😊

Pogledaj i:

• Intervju sa Nejlom Hodžić: Mnogo mi je drago da se ručni radovi i dalje cijene
• Ostale intervjue iz rubrike o NEOBIČNIM BIZNIS IDEJAMA

_______

• Ako već nisi, registruj se i pridruži lonac.pro zajednici za više poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.
• Prilike za profesionalni razvoj i networking pronađi i na našoj lonac.pro LinkedIn stranici. 

Pred tobom se nalazi razgovor sa mladim preduzetnikom i inovatorom Nusmirom Mekićem. Za ovog Tuzlaka se u njegovom gradu već dobro zna, međutim i šira javnost u BiH je upoznata sa njegovim radom kada je 2016. godine osvojio Social Media Award na svjetskom takmičenju start up ideja u Danskoj. Tada su mediji sa velikom pažnjom ispratili uspjeh ovog zlatnog studenta Fakulteta elektrotehnike u Tuzli, čiji je projekat VENus osvojio 7300 glasova kao najpopularniji na takmičenju u Kopenhagenu, a bazira se na izgradnji malih i jeftinih vjetroelektrana koje bi mogle znatno smanjiti troškove električne energije u domaćinstvima. Od tada do danas, nije se mnogo promijenilo. Nusmir je nastavio da gradi svoj preduzetnički i inovatorski put, a na početku pandemije Covid-19, s ciljem suzbijanja širenja virusa korona, izradio je UV LED lampu za dezinfekciju prostorija i svih vrsta površina.   

Trenutno se bavi implementacijom projekata iz oblasti energetike u BiH, a u nastavku možeš da pročitaš otkud Nusmir u svijetu preduzetništva i inovacija, šta misli o medijskoj i državnoj podršci mladim inovatorkama i inovatorima ili kakvi su mu planovi za budućnost.

Nataša: Za Nusmira Mekića se na polju inovacija u BiH sigurno zna. Ali, hajde da se za početak svojim riječima predstaviš članovima i članicama lonac.pro zajednice.

Nusmir: Nusmir je inženjer elektrotehnike, koji živi i radi u Tuzli, a odrastao u Banovićima. Kroz cijelo školovanje se interesovao za matematiku, fiziku i tehničke discipline, tako da od osnovne škole, a kroz srednju školu i fakultet, prati taj trend i radi na vlastitom razvoju. Cilj vlastitog rada i razvoja je da dam što veći doprinos u napretku tehničkih nauka, obrazovanja, privrede i razvoja lokalnih zajednica u Bosni i Hercegovini.

Nataša: Kako je počela tvoja priča, otkud ti u svijetu inovacija i preduzetništva?

Nusmir: U svijet inovacija kročio sam prirodnim tokom događaja nakon aktivnosti na fakultetu. Naime, za vrijeme studiranja kroz raznovrsne nastavne i vannastavne aktivnosti radio sam razne projekte, te sam uvijek volio izazove i kompleksne sisteme, što je dalje dovelo do kreiranja vlastitih rješenja za pojedine tehničke zadatke. Svijet preduzetništva je bio dalji, logični, slijed događaja, jer smatram da inovacija bez implementacije nije završena. Odnosno, svako tehničko rješenje mora imati implementaciju u stvarnom svijetu i za realne potrebe tržišta. To se najbolje provodi kroz stavljanje proizvoda ili rješenja na tržište, koje će pokazati kvalitet i tehničko-ekonomsku opravdanost rješenja.

Nataša: Možeš li opisati kako izgleda put od rađanja ideje u tvojoj glavi pa do njene realizacije? Koja faza u tom procesu je najteža?

Nusmir: Smatam da je nastanak same ideje zapravo najteži. Ideje se ne mogu isforsirati, njihov nastanak je „slučajan“, te dolazi u raznim trenucima i za razne potrebe. Nakon toga se svaka ideja mora obraditi, vidjeti njena opravdanost i smišljenost. Jako veliki broj ideja nikada ne dođe do implementacije iz velikog broja različitih razloga. Nakon što se ideja razradi i „stavi“ na papir, njena tehnička implementacija je lakši dio posla. Naime, tehnička implementacija već razrađene ideje na papiru uveliko je olakšana današnjim tržištem materijala, dijelova i opreme koje je zaista široko, te se mogu pronaći skoro svi potrebni elementi za implementaciju raznih projekata i rješenja.

Nataša: Prije pet godina si sa svojim projektom malih i jeftinih vjetroelektrana osvojio Social Media Award na svjetskom takmičenju startup ideja u Kopenhagenu. Kaži nam nešto više o tom iskustvu?

Nusmir: Iskustvo sa Kopenhagenom je zaista jedno od naljepših iskustava koje mladi inovator može imati. To je 7 dana intenzivnog rada na vlastitoj ideji, na razvoju sebe, biznis modela i ostalih parametara koji čine uspješnim i mogućim jedan start up. Pored toga, to je i 7 dana intenzivnog druženje sa visokobrazovanim ljudima iz cijelog svijeta, razmjene ideja i mišljenja. Opservacija kako i na koji način rade i razmišljaju ljudi iz drugih sredina i kultura, a sa istim ciljem, je zaista fascinantna i upravo zbog toga ovaj događaj predstavlja mjesto gdje se može naučiti jako puno, te izaći iz svoje sigurne zone.

Nataša: Prošle godine si izradio UV lampu za dezinfekciju i sterilizaciju opreme i prostora. Da li se ideja rodila baš zbog pandemije ili je postojala otprije, i u kojoj fazi proizvodnje i primjene se svjetiljka trenutno nalazi?

Nusmir: Ideja UV lampe nastala je na početku pandemije i za potrebe pandemije. Svjetiljka je napravljena, testirana i puštena u prodaju. Ovo je jedno od tehničkih rješenja na koje čovjek bude posebno ponosan, jer predstavlja nešto što olakšava svakodnevni život svim pojedincima, posebno u vrijeme pandemije.

Nataša: Da li si još nešto izumio? Na šta si najponosniji u svojoj karijeri?

Nusmir: Postoje još neka tehnička rješenja koja su bila potreba ili posljedica projekata kao što su male vjetroelektrane ili UV lampe, ali nisu stekla popularnost kao primarni projekti, međutim doživjele su implementaciju i primjenu. Smatram da nije fer biti najponosniji na samo jedan segmet ili jedno rješenje, te stoga mogu reći da sam jako ponosan na svoju dosadašnju karijeru i sve što je učinjeno, te se nadam da ću u budućnosti imati vremena i mogućnosti da nastavim sa sličnim radom.

Nataša: Čiju si podršku imao prilikom razvoja svojih ideja i projekata? Kakvu podršku od države imaju mladi inovatori i inovatorice u BiH?

Nusmir: Generalno, podrška države za inovacije je skoro pa nepostojeća. Upravo zbog toga smatram da svaka inovacija mora imati i implementaciju, te da inovatori ne trebaju ovisiti od pomoći države. Naravno, postoje inovacije socijalne prirode koje bi trebale biti podržane od strane države, ali za sada ta podrška uveliko izostaje. Pri svom radu, za razvoj i implementaciju inovacija uzdao sam se u vlastite resurse, i samo sam na taj način radio i razvijao ideje.

Nataša: Čime se trenutno baviš? Radiš li na nekoj novoj ideji?

Nusmir: Trenutno radim i vodim jednu mladu i uspješnu kompaniju koja se bavi implementacijom projekata u energetici na tržištu Bosne i Hercegovine. S obzirom da se radi o mladoj kompaniji u razvoju, to mi uzima većinu vremena, te se sve manje mogu baviti novim idejama i inovacijama. Uz posao i rad u struci otvaraju se i novi vidici, te se kroz sticanje iskustva na konvencionalnim poslovima mogu vidjeti nedostaci i otvoriti prostora za nove ideje i tehnička rješenja.

Nataša: Kakvi su ti planovi za budućnost? U kojem pravcu bio volio da se kreće tvoja karijera?

Nusmir: Smjer kretanja karijere vidim u nastavku dosadašnjeg rada. Sa daljim razvojem kompanije i sa daljim vlastitim razvojem smatram da mogu dati i veći doprinos, te stvoriti nove inovacije i ideje. Očekujem da ćemo u vrlo kratkom vremenu pokrenuti nove firme koje će vršiti proizvodnju razne elektroopreme. O svemu je još rano govoriti.

Nataša: Nedavno si bio u izboru za ličnost godine u kategoriji nauka, tehnologija i inovacije Radio Kameleona. Kaži nam nešto više o tome?

Nusmir: „Heroji generacije“ i „Ličnost godine“ su dva zaista odlična projekta koje je pokrenuo Radio Kameleon, a gdje mi je bilo zadovoljstvo učestvovati. Smatram da su to odlični projekti i platofrme za promociju i razvoj mladih ljudi, koji će im dati dodatnu motivaciju za dalji rad i vlastiti razvoj.

Nataša: Šta misliš o promovisanju mladih inovatora i inovatorki i preduzetnika i preduzetnica u bh. medijima? Da li mediji dovoljno prate takve teme? Kakva su tvoja iskustva?

Nusmir: Smatram da mediji trebaju mnogo više da se uključuje i da „forsiraju“ takve događaje i ljude. Ja sam imao sreću pa se radilo o jednom zaista velikom međunardnom takmičenju (pa je to bilo „zanimljivo“ široj javnosti. Međutim, smatram da se desetine tih događaja održi i u našoj državi i regionu, ali nisu dovoljno medijski ispraćeni. Mislim da medijska promocija takvih događaja može dovesti do toga da oni postanu sve popularniji, te da nove generacije i novi naraštaji mladih inovatora budu više zainteresovani za takva dešavanja.

Nataša: S obzirom na to da je lonac više od medija, i da predstavlja ekosistem za sve kreativne, preduzetne, inovativne i aktivne mlade ljude, šta misliš kako mladi inovatori i inovatorke na najbolji način mogu iskoristiti postojanje jedne takve zajednice?

Nusmir: Lonac je odlična platforma koja zaista radi fenomenalan posao na promociji ideja i ljudi, daje prostor za njihovo međusobno povezivanje. Ovakve platforme trebaju biti pravilo, a ne izuzetak u medijskom prostoru BIH, a sve sa ciljem veće promocije ispravnih društvenih vrijednosti koje su nam kao društvu zaista potrebne. 

_________

Pogledaj i:

• Temu 1 na 1 u loncu i ostale zanimljive intervjue sa mladim bh. inovatorima i inovatoricama
• Seriju intervjua o neobičnim biznis idejama

_________

• Ako već nisi, registruj se i pridruži lonac.pro zajednici za više poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.
• Prilike za profesionalni razvoj i networking pronađi i na našoj lonac.pro LinkedIn stranici.

Sigli smo do jubilarnog 10. pohvali biznis bloga u loncu. 😍 Drago mi je da je to ova slatka priča koju ću sa tobom podijeliti u narednim redovima. Mnogo je malih biznisa koji zaslužuju našu podršku, i vrijednih, upornih i kreativnih preduzetnika i preduzetnica koji stoje iza njih. Pogurajmo ih tako što ćemo pisati i pričati o njihovim proizvodima ili uslugama! Ovaj put sam sigurna da neće ostati sve na online upoznavanju, već ćeš poželjeti i degustaciju. A, zašto to kažem, biće ti jasnije kad upoznaš mali brend HURMAN!  

Iza ove priče stoje sestre Sabina i Selma iz Sarajeva, a ideja o Hurmanu (hurma + gurman = Hurman), nastala je sasvim slučajno. Naime, kao veliki ljubitelji slatkiša željele smo osmisliti proizvod koji je jako zdrav, a istovremeno i hranjiv, a kako u kući uvijek imamo svježih hurmi, rodila se ideja, kaže Selma. 

• Hurman proizvodi su rađeni od najkvalitnijih hurmi punjenih različitim koštunjavim voćem prelivenim vrhunskom čokoladom, bez umjetnih boja, šećera, okusa i mirisa. 

Hurmanska porodica broj šest članova: Badema, Lješko, Indy, Pistaćo, Kiko i Hurman kids koji je namijenjen najmlađim hurmanima.

U proizvodnji učestvuju baš svi članovi porodice, pa i do onih najmlađih, svako ima svoj mali zadatak. U suštini, najveći posao proizvodnje obavljamo Sabina i ja, a glede drugih zaduženja nadopunjujemo se u zavisnosti od obima posla. Sabina je zadužena za sve finansijske obaveze, a ja se bavim promocijama na društvenim mrežama,kaže Selma. Vrijeme koje je potrebno za proizvodnju zavisi od količine narudžbe, ali u nekom radnom danu od 8 sati moguće je proizvesti oko 500 komada Hurman slatkiša, dodaje ona. 

Hurman posjeduje neophodne certifikate, mikrobiološke nalaze i deklaracije nadležnih institucija, a odnedavno imaju i nalaz na gluten, tako da su svi Hurmanovi proizvodi gluten free, što ih čini dostupnim i ljudima koji boluju od celijakije. 

Ako ste gurman, još ste veći HURMAN!, poručuju iz ove slatke radionice, a ja kažem – pokušaj se zaustaviti samo na jednom hurman slatkišu!

• Hurman zdrave zalogaje možeš pronaći na sljedećim mjestima: Mlinar pekare, Šarena čarapica, OREA bazar, Maxuzija Sarajevo, Vinarija Petrakija, Panama.

Na društvenim mrežama ih potraži na:

• Instagramu: hurmanbh
• Facebooku: Hurman

I ti znaš neki mali biznis koji je zaslužio pohvalu? Piši nam u loncu!

________

Pogledaj i:

• Pohvali biznis #9 – Elan – stil života
• Pohvali biznis #5 – Kasahana.sa – 5 *****
• Temu Pohvali biznis

________

• Ako već nisi, registruj se i pridruži lonac.pro zajednici za više sličnih poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.
• Prilike za profesionalni razvoj i networking pronađi i na našoj lonac.pro LinkedIn stranici.

Do finala Social Impact Award 2021 (SIA) stiglo je 9 ideja i projekata mladih preduzetnika i preduzetnica. Pobjednički timovi će dobiti po 2.000 KM – tri najbolja tima bira komisija, a četvrti najbolji tim biraš ti. Glasanje je otvoreno do 4. oktobra 2021. u ponoć.    

Da bismo svim timovima dali podjednaku šansu da ih bolje upoznaš, u loncu ćemo donijeti priču o svakom od njih. Danas je to HeLife. 

HeLife predstavlja aplikaciju koja će pomoći tinejdžerima da rade na poboljšanju svog mentalnog i fizičkog zdravlja. Tim koji stoji iza ove ideje čine Nerina Čengić, Ajla Beća, Kanita Obhođaš, Izeta Redžepi i Hazrin Redžepi. Djevojke HeLife tima su se odlučile da vrijeme pandemije i neprilika iskoriste na najbolji mogući način, te da kroz aplikaciju pokrenu sve tinejdžere na aktivnije učešće u izgradnji svog fizičkog, ali i psihičkog zdravlja. 

Aplikacija HeLife je namijenjena svim korisnicima od 13 do 20 godina. Tim Helife smatra da to je tzv. generacija mobitela koja mnogo vremena provodi na mobilnim uređajima, vrlo često na nekvalitetne sadržaje. Stoga, one žele da ponude rješenje u vidu svoje aplikacije koje bi tinejdžerima omogućilo kvalitetno i korisno utrošeno vrijeme.

U videu možeš da pogledaš predstavljanje njihove ideje:

Sviđa ti se njihova ideja? Potraži je i glasaj na: https://bosnia.socialimpactaward.net 🙌🏻👋🏻

Instrukcije za glasanje:

Ako trebaš pomoć oko glasanja, piši nam u komentarima.

Srećno svim timovima koji su stigli do finala, nadam se da ćemo uskoro čitati o realizaciji vaših ideja u loncu! 🤩

Social Impact Award u Bosni i Hercegovini sprovodi Fondacija Mozaik u saradnji sa Sparkasse bank.

______

Pogledaj i:

• [PREDSTAVLJAMO 7/9] Social Impact Award ideje za koje možeš glasati: Tuttora
• [PREDSTAVLJAMO 8/9] Social Impact Award ideje za koje možeš glasati: Calvaria
• Ostale SIA ideje 2021

______

• Ako već nisi, registruj se i pridruži lonac.pro zajednici za više poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.
• Prilike za profesionalni razvoj i networking pronađi i na našoj lonac.pro LinkedIn stranici.

Do finala Social Impact Award 2021 (SIA) stiglo je 9 ideja i projekata mladih preduzetnika i preduzetnica. Pobjednički timovi će dobiti po 2.000 KM – tri najbolja tima bira komisija, a četvrti najbolji tim biraš ti. Glasanje je otvoreno do 4. oktobra 2021. u ponoć.    

Da bismo svim timovima dali podjednaku šansu da ih bolje upoznaš, u loncu ćemo donijeti priču o svakom od njih. Danas je to Calvaria. 

Ema Hadžić, Sumeja Hadžalić i Faruk Gutić su osmislili Calvariu, online alat za kontinuiranu, profesionalnu i opštedostupnu podršku koji povezuje studente fakulteta medicinskih grupacija sa stručnim mentorima medicinske struke omogućavajući pristup slučajevima, vještinama i naučnim podacima. 

Calvaria omogućava povezivanja studenata medicine, stomatologije, farmacije, zdravstvenih studija i veterinarskih nauka bez geografskih i jezičkih barijera kako bi lakše dolazili do informacija, ali i mentora na istraživačkim i naučnim projektima. 

U videu možeš da pogledaš predstavljanje aplikacije Calvaria:

Sviđa ti se njihova ideja? Potraži je i glasaj na: https://bosnia.socialimpactaward.net 🙌🏻👋🏻

Instrukcije za glasanje:

Ako trebaš pomoć oko glasanja, piši nam u komentarima.

Srećno svim timovima koji su stigli do finala, nadam se da ćemo uskoro čitati o realizaciji vaših ideja u loncu! 🤩

Social Impact Award u Bosni i Hercegovini sprovodi Fondacija Mozaik u saradnji sa Sparkasse bank.

______

Pogledaj i:

• [PREDSTAVLJAMO 6/9] Social Impact Award ideje za koje možeš glasati: EcoFriendly Van
• [PREDSTAVLJAMO 7/9] Social Impact Award ideje za koje možeš glasati: Tuttora
• Ostale SIA ideje 2021

______

• Ako već nisi, registruj se i pridruži lonac.pro zajednici za više poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.
• Prilike za profesionalni razvoj i networking pronađi i na našoj lonac.pro LinkedIn stranici.

Pred tobom se nalazi malo drugačiji intervju, u sada već poznatoj rubrici, o neobičnim biznis idejama u loncu. I dalje je to unikatna, originalna i nesvakidašnja ideja, ali je uz to slađa od ostalih. Pitaš se kako? Pa, samo joj ime kaže – kjuti.embroidery (slatki vez).         

Mali brend kjuti pokrenula je Nejla Hodžić, studentkinja iz Sarajeva, sa željom da stvara nešto novo i lijepo svojim rukama, nešto drugačije. O vezu ni sama nije znala mnogo do prije nekoliko godina, kada se iz želje da popravi jaknu, zainteresovala za ovu vještinu koja je skoro pa otišla u zaborav. Ipak, Nejla i nekolicina drugih mladih vezilja u BiH ne daju da ovaj ručni rad potpuno iščezne. U kjuti radionici nastaju prava mala remek-djela, a Nejla izradu tradicionalnih ručnih radova kombinuje sa modernim motivima. U ponudi su unikatni i personalizovani radovi na đerđefu ili na odjevnim predmetima, kao i vez na lančićima ili privjescima. Najtraženiji motivi su, kaže Nejla, cvjetići koje kombinuje uz slova, cvijetni vijenac ili pak NIKE motiv.

Ono što je ipak najvažnije jeste da svaki komad koji nastane u kjuti radonici ima svoju posebnu priču i napravljen je uz puno truda i ljubavi. Nejla sve radi sama, od dogovaranja sa klijentima, pripremanja skica, vezenja, pakovanja, dostave, pa do vođenja društvenih mreža. U nastavku možeš da pročitaš u čemu pronalazi inspiraciju, na koji način se bori da oživi umijeće vezenja i svoje znanje prenese drugima, te kakvi su planovi za budućnost ovog malog, ali slatkog biznisa.  

Nataša: Kako ti je pala na pamet ova neobična ideja, šta te je inspirisalo da počneš da se baviš vezom?

Nejla: Vez sam otkrila prije četiri godine i odmah sam se zaljubila. Istraživala sam po internetu kako da sačuvam jednu teksas jaknu od bacanja. Imala je nekoliko rupica, a meni je bilo žao da bacim. I tako je sve počelo. Počeci u modernom ručnom vezenju su trajali mjesecima, jer je bilo nemoguće pronaći upute, skice i spisak stvari koje su mi bile potrebne na samom startu.

Najveća inspiracija su mi strani Instagram profili o vezenju, nekoliko njih su mi prava inspiracija za ono u što bih jednog dana voljela pretvoriti ovaj moj hobi. Pored Instagram profila, inspiraciju pronalazim doslovno posvuda. U predmetima koje viđam svakodnevno, u prirodi, muzici koju svakodnevno slušam, filmovima i fotografijama.

Nataša: Koliko se već dugo baviš ručnim radom i sa kakvim izazovima si se susrela na početku? Kako si ih prevazišla?

Nejla: Instagram profil sam aktivirala u julu 2019. godine, a aktivno sam se počela baviti 20. decembra 2020. Tada sam svoj prvi rad poklonila svom najboljem prijatelju, a on mene još više motivirao da pokrenem svoj biznis. Svaki početak je težak. Ali bila sam jako strpljiva i mnogo sam vježbala na tehnikama.

Nataša: Ko je tvoja ciljna grupa, kome su namijenjeni tvoji proizvodi?

Nejla: Namijenjeni su svim generacijama, i mlađoj i starijoj. Uvijek sam otvorena za izraditi vez po želji i nema sretnije osobe od mene kada neko prepozna vez kao poklon za dragu osobu ili samo uspomenu koja će krasiti nečiji dom.

Nataša: Kakvi se sve radovi mogu naći u tvojoj maloj radionici? Šta je najpopularnije?

Nejla: U kjuti radionici možete naći unikatne i personalizirane radove na đerđefu ili na odjevnim predmetima, kao i vez na lančićima ili privjescima. Najtraženiji motivi su cvjetići koje kombinujem uz slova, NIKE motiv ili čak cvijetni vijenac.

Nataša: Imaš li nečiju pomoć pri izradi narudžbi?

Nejla: Nemam, radim sve sama. Od dogovaranja sa klijentima, pripremanja skica, vezenja, pakovanja, dostave, do vođenja društvenih mreža.

Nataša: Šta misliš koji je najbolji način da se iskoriste društvene mreže? Kako ti to radiš?

Nejla: Instagram i Facebook su idealne platforme za predstavljanje biznisa. Meni se trenutno Instagram najbolje pokazao i više radim na njemu. Svoje radove prezentujem slikama i videima. Mojim pratiteljima se najviše svidjelo moje predstavljanje radova kroz video.

Kada završim sa radom slijedi slikanje tih radova, a nekada kada imam vremena snimam i procese vezenja. Dosta vremena provodim u stvaranju te priče kako bi se svaki detalj mogao vidjeti, ali ja mnogo uživam u svom poslu, tako da svu ljubav uložim u to i jedva čekam objaviti slike da i ostali vide.

 Nataša: Šta je najljepše što ti je donio ovaj posao?

Nejla: Mislim da najljepše tek dolazi. Toliko planova i projekata o kojima još uvijek ne smijem da govorim, ali sve u svoje vrijeme. Neki od planova su uvođenje personaliziranih cekera i platnenih pismo torbica.

Nataša: Da li je prednost ili mana što je tvoja ideja unikatna, odnosno što ti je u polju ručno rađenih proizvoda konkurencija mala (ili je uopšte nema)?

Nejla: Iskreno mogu reći da je prednost. U Bosni i Hercegovini nema nas puno koji se bavimo modernim vezom. Ali najveća prednost je ta što sam upoznala vojsku divnih ljudi, divnih vezilja, što iz Bosne i Hercegovine, tako i iz Hrvatske, Srbije i Turske. Sve smo toliko drugačije, svaka ima svoj stil i svoju priču.

Nataša: Da li je kjuti još uvijek samo tvoj hobi ili razmišljaš o nečemu ozbiljnijem, npr. registraciji obrta?

Nejla: Trenutno sam u procesu razmišljanja o svim opcijama koje postoje, a da znače pretvaranje ovog hobija u jednu od onih ‘’obaveza’’ zbog kojih jedva čekaš ponedjeljke. Definitivno se jednog dana vidim kako u svom kreativnom neredu radionice slažem setove za vezenje, održavam radionice i radim na novim projektima kojima bi cilj bio sačuvati i prenijeti ove lijepe vještine koje su nam ostavile naše nane.

Nataša: Ko je tebi inspiracija u preduzetništvu?

Nejla: Nadahnjuju me mnoge stvari i pokušavam ostati otvorenog uma – ljubav prema lijepo izrađenom vezu, s izvrsnim vještinama u tehnici, a pomažu mi sa idejama još neke vezilje sa instagrama kao sto su afeei, cassiemdias, floralsandflossembroidery i mnogi, mnogi drugi.

Nataša: Čini li ti se da se generalno povećao interes za vezom? Vidjela sam da planiraš organizovati i neke radionice, kakav je odziv?

Nejla: Mnogo mi je drago da se ručni radovi i dalje cijene i da se interes za vez povećao. Odziv za kurs veza je bio neočekivano velik. Jako sam se iznenadila i obradovala kada sam vidjela koliko je bilo zainteresovanih za kurs, koji bi baš kod mene išli. I to mi daje još veću motivaciju za daljnji rad.

Nataša: Imaš li ti neko pitanje za lonac.pro zajednicu? Pitaj nešto što bi ti moglo pomoći u daljem razvoju biznisa, a mi ćemo se potruditi da dobiješ odgovor eksperta ili ekspertice iz lonca u toj oblasti.

Nejla: Imate li neke savjete za male biznise koji su na samom startu, kako se najbolje predstaviti preko društvenih mreža?

Ako ti je bilo zanimljivo da čitaš o Nejlinom iskustvu pokretanja vlastitog brenda, predloži nam i ti u komentaru neke neobične biznis ideje o kojima bismo mogli pisati!

________

Pogledaj i:

• Intervju sa Enom Kapetanović (WeMapp): Društveno poduzetništvo u službi urbane mobilnosti i inkluzivnosti
• Ostale intervjue iz rubrike o NEOBIČNIM BIZNIS IDEJAMA

_______

• Ako već nisi, registruj se i pridruži lonac.pro zajednici za više poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.
• Prilike za profesionalni razvoj i networking pronađi i na našoj lonac.pro LinkedIn stranici.

Do finala Social Impact Award 2021 (SIA) stiglo je 9 ideja i projekata mladih preduzetnika i preduzetnica. Pobjednički timovi će dobiti po 2.000 KM – tri najbolja tima bira komisija, a četvrti najbolji tim biraš ti. Glasanje je otvoreno do 4. oktobra 2021. u ponoć.   

Da bismo svim timovima dali podjednaku šansu da ih bolje upoznaš, u loncu ćemo donijeti priču o svakom od njih. Danas je to EcoFriendly Van. 

Ena Dlouhi i Aida Trepalovac su osmislile ideju EcoFriendly Van kojom žele da podrže lokalne poljoprivrednike da prošire i razviju domaću proizvodnju. S obzirom na to da su ruralna područja često odsječena i da poljoprivrednici nisu u mogućnosti da plasiraju svoje proizvode na tržište zbog udaljenosti, nedostatka vremena ili nedostatka distributivnog kanala, EcoFriendly ideja će im pomoći tako što nudi besplatnu dostavu.

EcoFriendly kombi nudi usluge dostave proizvoda iz ruralnih područja u urbana i isto tako služi kao mreža za sve lokalne poljoprivrednike, istovremeno promovišući važnost čuvanja okoliša. Eco kombi dobija energiju iz solarnih panela, a naručivanje proizvoda se vrši preko aplikacije i web stranice. 

U videu možeš da pogledaš predstavljanje EcoFriendly Van ideje:

Sviđa ti se njihova ideja? Potraži je i glasaj na: https://bosnia.socialimpactaward.net 🙌🏻👋🏻

Instrukcije za glasanje:

Ako trebaš pomoć oko glasanja, piši nam u komentarima.

Srećno svim timovima koji su stigli do finala, nadam se da ćemo uskoro čitati o realizaciji vaših ideja u loncu! 🤩

Social Impact Award u Bosni i Hercegovini sprovodi Fondacija Mozaik u saradnji sa Sparkasse bank.

______

Pogledaj i:

• [PREDSTAVLJAMO 4/9] Social Impact Award ideje za koje možeš glasati: Trofido
• [PREDSTAVLJAMO 5/9] Social Impact Award ideje za koje možeš glasati: Sa Jam Resistance
• Ostale SIA ideje 2021

______

• Ako već nisi, registruj se i pridruži lonac.pro zajednici za više poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.
• Prilike za profesionalni razvoj i networking pronađi i na našoj lonac.pro LinkedIn stranici.

Do finala Social Impact Award 2021 (SIA) stiglo je 9 ideja i projekata mladih preduzetnika i preduzetnica. Pobjednički timovi će dobiti po 2.000 KM – tri najbolja tima bira komisija, a četvrti najbolji tim biraš ti. Glasanje je otvoreno do 4. oktobra 2021. u ponoć.  

Da bismo svim timovima dali podjednaku šansu da ih bolje upoznaš, u loncu ćemo donijeti priču o svakom od njih. Danas je to Tuttora.   

Tuttora predstavlja jedinstvenu aplikaciju koja omogućava srednjoškolcima i studentima fakulteta na području Bosne i Hercegovine razmjenjivanje znanja u vidu zarade i umrežavanje mladih na nesvakidašnje načine, kao što je držanje instrukcija i dijeljenje materijala.

Tim koji stoji iza Tuttora aplikacije čine Amela Jahić, Hena Musić i Hamza Čengić. Kako kažu, tokom pandemije Covid-19 uočili su nedostatak postojanja platforme koja bi pomogla u savladavanju pređenog gradiva i povezivanju srednjoškolaca i studenata. Stoga, njihovo rješenje u vidu Tuttora aplikacije nudi mogućnost umrežavanja mladih na nove načine, koji su prilagođeni današnjem vremenu i savremenim tehnologijama. 

U videu možeš da pogledaš predstavljanje Tuttora aplikacije:

Sviđa ti se njihova ideja? Potraži je i glasaj na: https://bosnia.socialimpactaward.net 🙌🏻👋🏻

Instrukcije za glasanje:

Ako trebaš pomoć oko glasanja, piši nam u komentarima.

Srećno svim timovima koji su stigli do finala, nadam se da ćemo uskoro čitati o realizaciji vaših ideja u loncu! 🤩

Social Impact Award u Bosni i Hercegovini sprovodi Fondacija Mozaik u saradnji sa Sparkasse bank.

______

Pogledaj i:

• [PREDSTAVLJAMO 5/9] Social Impact Award ideje za koje možeš glasati: Sa Jam Resistance
• [PREDSTAVLJAMO 6/9] Social Impact Award ideje za koje možeš glasati: EcoFriendly Van
• Ostale SIA ideje 2021

______

• Ako već nisi, registruj se i pridruži lonac.pro zajednici za više poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.
• Prilike za profesionalni razvoj i networking pronađi i na našoj lonac.pro LinkedIn stranici.

Do finala Social Impact Award 2021 (SIA) stiglo je 9 ideja i projekata mladih preduzetnika i preduzetnica. Pobjednički timovi će dobiti po 2.000 KM – tri najbolja tima bira komisija, a četvrti najbolji tim biraš ti. Glasanje je otvoreno do 4. oktobra 2021. u ponoć. 

Da bismo svim timovima dali podjednaku šansu da ih bolje upoznaš, u loncu ćemo donijeti priču o svakom od njih. Danas je to Sa Jam Resistance.   

Sarajevo Jam Resistance je osmislila Dženita Hasečić. Cilj projekta “sarajevskog otpora” je u procesu resocijalizacije djece kroz ples, pokret, kreativnost, skate i hip hop kulturu, te istovremeno proces oživljavanja javnih površina, parkova i prostora kao mjesta druženja i samoaktuelizacije mladih kroz umjetnost.

Dvije bitne discipline za resocijalizaciju mladih i oživljavanje parkova su breaking i skate, kako kaže Dženita. Pored toga što su vezane za hip hop kulturu, u sebi nose elemente ulične umjetnosti, a skoro su dobile i status olimpijskih sportova, te se očekuju na OI 2024. u Parizu. Grad Sarajevo, glavni grad BiH, nema adekvatnu javnu površinu, niti podršku namijenjenu mladima koji se bave ovim disciplinama, a projektom Sa Jam Resistance to bi se moglo promijeniti. 

U videu možeš da pogledaš predstavljanje Sa Jam Resistance ideje:

Sviđa ti se njena ideja? Potraži je i glasaj na: https://bosnia.socialimpactaward.net 🙌🏻👋🏻

Instrukcije za glasanje:

Ako trebaš pomoć oko glasanja, piši nam u komentarima.

Srećno svim timovima koji su stigli do finala, nadam se da ćemo uskoro čitati o realizaciji vaših ideja u loncu! 🤩

Social Impact Award u Bosni i Hercegovini sprovodi Fondacija Mozaik u saradnji sa Sparkasse bank.

______

Pogledaj i:

• [PREDSTAVLJAMO 3/9] Social Impact Award ideje za koje možeš glasati: EcoMoney
• [PREDSTAVLJAMO 4/9] Social Impact Award ideje za koje možeš glasati: Trofido
• Ostale SIA ideje 2021

______

• Ako već nisi, registruj se i pridruži lonac.pro zajednici za više poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.
• Prilike za profesionalni razvoj i networking pronađi i na našoj lonac.pro LinkedIn stranici.