НИСТЕ БИЛИ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ И ТРЕНИНГУ ПОВОДОМ ДОЛАСКА МЛАДИХ ИЗ ГРУЗИЈЕ И АБХАЗИЈЕ? ПРОЧИТАЈТЕ И КАО ДА ЈЕСТЕ…

Спаковао сам се ноћ прије, договорили смо да заједно аутом путујемо. Ишли смо у сљедећој формацији:  Маја из Костајнице, Мирко из Лакташа и ја, Немања, из мале и прелијепе Општине која има своје у свему, Босанског Петровца. Одмах на почетку, ја се нервирам јер Мирко касни због немогућности да отвори чеп и наспе гориво на пумпи. Такав сам. Након тога, када смо покупили и Мају, моје нервирање се наставља јер ова млада дама одбија да свеже сигурносни појас на задњем сједишту…

Даљег нервирања у путу нисам имао, морам да признам ни током сљедећих 9 дана конференције. Можете ли да замислите готово 9 дана без да се нервирате имало?

Стигли смо, ручали и дошло је вријеме за радни дио овог путовања. Први на реду био је припремни тренинг, Cross – Cultures Communication, који је имао за циљ, да нас, учеснике из Босне и Херцеговине што боље припреми за конференцију и упозна са стањем и приликама у Грузији и Абхазији. Наш тренер био је Себастијан, Себа, особа коју ја познајем од када је прошле године водио конференцију, што ми је донијело додатну радост јер познајем колико је квалитетан.  На тренингу смо износили своја мишљења, виђења и идеје, како бисмо предстојећу конференцију учинили што квалитетнијом и ефикаснијом…

Почела је званично и Youth LeaderShip конференција. Једва смо чекали да остале учеснике запљуснемо нашом позитивном енергијом и почнемо са радом. Знали смо да су учесници из Грузије и Абхазије млађи од нас, што нам је и одговарало. Одмах на почетку били смо подијељени у групе по бојама, тако да једну групу чини по двоје учесника из сваке земље. Са мном у групи, Босну и Херцеговину је представљао Ахмед Исић из Добоја. Био је то прави спој за ову нашу групу, Ахмед из Републке Српске, Немања из Федерације Босне и Херцеговине.

Након што смо се представили, заборавили смо наша имена. Био је то мој приједлог који је група усвојила након што смо одиграли један скеч и показали се као најенергичнија група. Ред је да видите састав те групе.

Ова група је радила све до краја конференције, опет морам да признам, најбоље, најенергичније, најбрже…Понекад смо правили и подгрупе унутар саме групе, како бисмо што конкретније разумјели једни друге. Успјели смо у томе. 

Петак, дан конференције који ће за мене остати упампћен по много чему. Ишли смо на рафтинг, била је то шанса да први пут запливам у ријеци. Први пут уједно и да идем на рафтинг, што је све скупа чинило да моја посјета буде незаборавна. Екипа која је била задужена за нас је веома професионална и ако планираш на рафтинг, екипа из visitKonjic.com мора да буде твој избор. На половине дужине која је предвиђена рафтингом, имали смо радну акцију. Очистили смо дио обале Неретве, поставили висеће столове и направили простор за роштиљање. Све смо то стигли, чак смо стигли и да покиснемо, али није нам то покварило доживљај, мокри до коже, наставили смо пут крајње дестинације.

Задњи дан конференције провео сам тужно морам да признам, јер је долазио тренутак када ова сјајна екипа мора се растане. Једну малу радост у тај дан уњели су наши предавачи јер се отворила могућност писања пројекта између учесника из три земље. Наша група ради платформу која ће олакшати младима процес око закона, судства, послова везаних за Владу и других, уколико наша идеја наиђе на одобрење. Ово је шанса да нас двојица из Босне и Херцеговине, заједно са још двоје људи из Абхазије и двоје из Грузије радимо заједно. Када бих иначе имао прилику за то?

На крају, ред је да видите и екипу која је ову земљу опет представила онаквом каква она заиста јесте. Пуна добрих, поштених и вриједних људи…

Знате шта?

Чујемо се када се ови људи поново споје. Срећно!