Horor film dana: Potraga za poslom u struci (zasnovano na stvarnim događajima)

Dan je počeo sporo: nema ni jednog novog konkursa za posao. Trošim vrijeme prečešljavajući folder aplikacija na desktopu. Svaki folder ima personalizirani CV s pratećim motivacionim pismom. U nekim su i dokumenti priprema za zadatke i intervjue. Tu je i folder za ostalo, s listama organizacija kojima sam slala upite, s kojima sam dijelila CV iako nemaju otvoren konkurs. Treba mi još barem tri para ruku da na prste izbrojim sve aplikacije koje sam poslala.

Biro je dr. Viktor Frankenštajn, a ja sam postala njegovo stvorenje, sašivena od diplomskog i magistarskog rada, volonterskih i istraživačkih certifikata, praksi, uredničkog iskustva, seminara, kurseva i preporuka. Etiketica: konkurentna kandidatkinja, avaj! Zar se sistem uplašio?!

U prošlom članku sam ti pisala o burnoutu od potrage za poslom u struci. A sada, da napravimo kokice i upalimo neki horor? Hajde da vidimo odakle burnout zapravo dolazi.

Film nije “Frankenštajn” iz 1994. Ali da, jadno stvorenje-radnik, samo traži da bude koristan, da ne luta. Dr. Frankenštajn-biro stvara idealnog kandidata, pa se zgrozi kada ona dođe dostojanstveno, s očekivanjima i pitanjima! Film je “Ima posla ko hoće da radi” iz 2025.

Pričala sam sa prijateljicama, prijateljima, poznanicima i poznanicama i sakupila bogatu listu horor situacija iz selekcijskog procesa. Naravno, nije sve tako krvavo crno! Neki od njih sada rade na super pozicijama, ali nažalost, svi koje sam pitala su imali makar jedno neugodno iskustvo. Dijelim neka s tobom, a u njih ubacujem i neka svoja (ali nećeš znati koja su čija, zbog naše privatnosti), da znaš, kada se susretneš sa njima, da nije do tebe, nego da je to nažalost, realnost današnjeg traženja posla u struci.

Devet krugova pakla selekcijskog procesa

Krug 1: Priprema rituala

Provedeš sate i sate prilagođavajući CV i motivaciono pismo i onda ništa. Znaš za slučaj da ti niko ni ne pogleda aplikaciju. Ali, znaš li za:

Poslao aplikaciju četiri dana prije roka, a onda sutradan vidio na njihovom (Firminom) Instagramu da su prestali primati aplikacije dan ranije zbog prevelikog broja zainteresovanih kandidata…

Krug 2: Bespuće besmislenih oglasa

Konkursi koji traže nemoguće: deset godina iskustva za juniorsku poziciju, kompetencije iz tri različite oblasti, zadatak sa tri zadatka u jednom i petak popodne da ga uradiš:

Iskustvo nije potrebno. Ali onda je korisno da znaš 19 programskih jezika, historiju umjetnosti, japanski, da imaš vozačku kategoriju C da budeš sekretarka u Firmi X. Što je najgore, ni ne preuveličavam toliko! Meni su za poziciju grafičke dizajnerice tražili da radim dizajn, frontend i UI/UX dizajn za hiljadu maraka.

Krug 3: Suma čekanja

Čekaš i čekaš i čekaš i čekaš i onda:

…Propušten poziv na Viberu, nepoznati broj, pa nazovem. Nedostupno. Napišem poruku. Ništa. Pa onda zvoni opet. Mislim si, ko zove na Viber, nije valjda (Firma). Kad ono jeste. Pitaju da dođem na intervju sutra u 11h. Kažem da ne mogu, jer trenutno radim u drugoj firmi, zamolim ih za drugi termin. Kažu da će javiti putem emaila. I onda ništa. To je bilo prije 4 mjeseca!

Krug 4: Zovu te-ne zovu te

Ponekad te zovu, a ni ne znaju zašto:

Pa mene su pozvali na intervju za sezonski posao. Otišao sam, svjestan šta mogu dobiti sa sezonskim poslom, ali hajde, u struci je, ganjam iskustvo, bilo kakvo. Na birou sam već dvije godine. I odradio pola sata intervjua s direktorom, još mi je izgledalo da sam mu se svidio, da bi onda rekao da je to posao za studente. Na konkursu to nije pisalo. A u mom CV-ju je pisalo da sam završio. I eto, šta sad, kao žao im. Pa dok sam došao s drugog kraja grada, skoro sat vremena, potrošili i sebi i meni, šta s tim, da mi kaže da će zadržati moj CV? Koji nisu kako treba ni pročitali? Ma daj.

Krug 5: Testovi iz pakla

Psihološki testovi, zadaci koji ne odražavaju stvarni posao, sve u ime procjene kandidata i kandidatkinja:

Prošle godine u ovo vrijeme sam aplicirala na (Poziciju). Prošla test ličnosti, što je samo po sebi bilo bizarno, ali hajde. Odradila intervju i onda zadatak. I dobila ponudu. Pitala možemo li pregovarati, jer imam tri godine iskustva, jer bih radila tri trazličite pozicije u jednoj. I oni odgovorili, odmah, “Ne, sretno u daljoj potrazi.” Bila sam očajna, jer sam htjela posao u struci, ali su nudili manje od minimalca. A da su rekli da ne mogu pregovarati, mislim da bih svakako prihvatila. I tako, prođe ljeto, zaposlim se u (Drugoj firmi). Prije mjesec dana vidim da (Prva firma) ponovo traže nekoga za istu poziciju. Pošto sad nisam u struci, odlučim ponovo aplicirati, jer hajde, nadat ću se da ću dobiti neke povišice, samo da uđem u mašinu. Pošaljem CV i odmah dobijem zadatak, kažu intervju poslije. Poslali isti zadatak zbog kojeg sam prošle godine dobila ponudu. Odgovorim na mail, objasnim situaciju i predložim nekoliko opcija: da uradim novu verziju, da mi pošalju novi zadatak, ali svakako pošaljem i rješenje zbog kojeg sam dobila ponudu. Ne odgovore do roka koji sam imala da pošaljem zadatak. I onda kroz nekoliko dana dobijem odbijenicu. Razlog: u sljedeći krug prolaze kandidati koji su više “fit” za poziciju. Opet, ista pozicija kao i prošle godine, ne traže iskustvo, ja imam tri godine, prošla sam prvi krug u kojem su trebali procjeniti jesam li uopšte kvalifikovana. Pošaljem email upit, opišem situaciju, ali onda ne dobijem nikakav odgovor – samo su produžili konkurs na još petnaest dana.

Krug 6: Intervjui bez izlaza

Šta nikada nije uredu pitati:

Na intervjuu su me pitali jesam li planirala trudnoću uskoro. Rekla sam da to nije relevantno – i onda više nisam dobila nikakav odgovor.

Krug 7: Odbacivanje bez objašnjenja

Niko nikada ne pravi aplikacije da bi sakupili ideje za tekuće projekte:

… Aplikacija, intervju, test, još jedan intervju, i onda sam dobio još jedan zadatak. Da pripremim prezentaciju. Nakon sati i sati ulaganja u njih, znao sam i kakvu kafu piju ovi iz HR-a, by the way, direktorica je pušila na Zoom intervjuu? Uglavnom, odradio prezentaciju, nešto za njihov jedan aktuelni projekat. I onda ništa. Nisu se javili ni kad sam ih molio za feedback. Skoro dva mjeseca sam ulagao vrijeme i onda ništa.

Krug 8: Misterija lažnih nada

Na stranici piše da su uvijek otvoreni za saradnju:

Pa sam poslala upit. Čak sam zamolila i mentora da im pošalje preporuku. I to je bilo to. Nakon otprilike dvije sedmice sam im se ponovo javila, ali opet nisam dobila odgovor. Ježim se od onih odbijenica “Hvala na prijavi, zadržat ćemo vaš kontakt u evidenciji,” ali sam gubila san, jer sam čekala takvu nekakvu potvrdu od njih. Ne znam koja je poenta više.

Krug 9: Krug se nastavlja

Nakon svega: odbacivanja, testova i tišine, iscrpljeni, a i dalje funkcionalni:

Ni ne dotiču me više odbijenice, jer šta drugo da radim? Pošaljem novu (aplikaciju). Zapela sam u nekom čudnom limbu: imam previše iskustva za plaćene prakse, a nedovoljno iskustva za pozicije u struci. Npr. Imam dvije godine iskustva. Traže dvije godine iskustva. Pošaljem aplikaciju zajedno sa još 70 ljudi koji imaju ili dvije ili pet ili deset ili petnaest godina iskustva. Kao, svima sam super. Ali je uvijek neko drugi više super. Ili možda nije ni do toga, nego kao, taj neko drugi će sa svojim iskustvom preciznije i brže odrađivati posao. A ja znam da mogu i ja, samo mi treba prilika. Negdje da počnem. Tako da stvarno, nema mi druge nego da nastavim aplicirati, samo sad nije baš nešto da vjerujem, nego ne znam više šta drugo da radim.

Generacija preosjetljivih

Na LinkedIn-u sam vidjela neke objave gdje ljudi direktno prozovu neugodnosti ili nepravilnosti iz selekcijskih procesa. Ovisno od struke, Reddit (pisala sam ti o njegovom suosnivaču Aaronu Swartzu) je odlična platforma na kojoj radnice i radnici dijele iskustva, pa možeš vidjeti kakav je koji poslodavac. Ali često, kada si na samom početku karijere, teško je pronaći samopouzdanje da zahtijevaš poštovanje: znaš da hijerarhija postoji i možda ne znaš kako da se s njom nosiš. Zato, ako ti se desilo nešto slično, javi mi.

Želim sakupiti što više ovakvih priča. Ne da kukam, nego da dokumentujem. Da napravim malu arhivu stvarnih iskustava, jer ovakve stvari rijetko nađu mjesto u izvještajima o zapošljavanju.

I horor nam je završio. Špica i odjavna muzika. Nižu se imena HR agenata, mentorica, raje koji imaju i nemaju preporuku za tebe, direktorica i direktora koji imaju važnijih stvari za raditi iako su svjesno na tvom intervjuu – ali odjavna špica ima kraj, a to je onda valjda početak. Držim ti fige, drži mi fige, da što prije upalimo neki Feel-Good Movie.