Administrator Emilija Ciric
Administrator
Značaj prakse za profesionalni razvoj mladih
23/07/2024 uBuduće profesije i karijere, Globalno tržište rada, Mentorstvo i liderski razvoj
U Rolifyu sprovodimo program plaćene prakse više od 4 godine u kontinuitetu. Kao mentorka na tom programu, imala sam priliku da radim sa preko 30 mladih iz različitih mesta, različitih godina, prethodnog iskustva, nivoa znanja… Neki od njih su na coveru ovog bloga, kao i veštine koje su rekli da su usavršili tokom prakse. 🙂 Uz sve različitosti koje ih krase jedno su imali zajedničko, želju za učenjem i otvorenost ka novom i nepoznatom.
Upravo to je jedna od ključnih stvari za tvoj profesionalni razvoj – znatiželja. Za razliku od čuvene izreke da je radoznalost ubila mačku, u ovom, a i mnogim drugim slučajevima, radoznalost je ključna da bismo usvojili nova znanja i iskustva. Izlazak iz zone komfora većini nije prijatna, ali osećaj koji dođe nakon napravljenog prvog koraka je ohrabrujući i motivišući.
Kako praksa doprinosi razvoju veština i učenju novih
Praksa je nit koja povezuje teorijsko znanje stečeno tokom školovanja i praktične veštine potrebne na tržištu rada. Kroz praksu, mladi ljudi dobijaju priliku da se suoče sa realnim izazovima i zadacima, što doprinosi njihovom sveobuhvatnom razvoju, unapređuje njihovo razumevanje i sposobnost rešavanja problema.
Svaka industrija i posao zahtevaju specifične veštine. Praksa pruža priliku za razvoj tih veština kroz svakodnevne zadatke i projekte. Na primer, IT praktikantica može raditi na razvoju softvera, dok marketing praktikant može biti uključen u kreiranje kampanja. Ove specifične aktivnosti omogućavaju učenje i razvoj veština u određenoj oblasti.
Razvijanje veština je neophodno i zbog toga što se sve veći broj kompanija okreće Skills First pristupu u zapošljavanju i evaluaciji zaposlenih. Formalno obrazovanje i dalje igra značajnu ulogu, ali se daleko više pažnje posvećuje konkretnim veštinama. Iako praksa nije jedini način da ih steknemo ili unapredimo, svakako je najznačajniji jer učimo upravo one koje se traže na tržištu i imamo potvrdu kompanije da smo prošli praksu kod njih. Kasnije, kada apliciramo za posao, to će nam biti mnogo bolja referenca od samostalnog učenja kod kuće.
Ono što nisam nigde do sada videla da se ističe (ne kažem da ne postoji, javite ako imate kontra argument :D) je značaj učenja osnovnih poslovnih veština, bez obzira na oblast iz koje se obavlja praksa. Pisanje službenog mejla, formatiranje word dokumenta, uređivanje Excel tabele… Većinu tih “osnovnih” stvari zahteva veliki broj pozicija koje možeš obavljati, poslodavci ih podrazumevaju, a mladi nemaju gde da ih nauče. Tako da, savet za (buduće) interne i internice – tražite da vam mentori i mentorke to pokažu i daju vam konkretne savete.
Sticanje profesionalnih kompetencija i umrežavanje
Kroz praksu, mladi stiču uvid u profesionalne standarde i očekivanja. Učimo kako da upravljamo vremenom, radimo pod pritiskom i komuniciramo efikasno sa kolegama i klijentima. Ove kompetencije su ključne za uspeh u bilo kojoj oblasti i ne mogu se u potpunosti naučiti kroz teoriju, odnosno kroz formalno obrazovanje – iako nam ono daje osnovu za dalju nadogradnju.
Tokom prakse, mladi imaju priliku i da izgrade profesionalnu mrežu kontakata. Ovo uključuje mentore i mentorke, kolege i druge profesionalce iz industrije. Što se bolje pokažemo i povežemo sa većim brojem ljudi, to imamo bolje izglede za buduće karijerne prilike, preporuke i dalji profesionalni razvoj.
Razvijanje Soft Skills (“mekih” veština) i upoznavanje sa industrijom
Osim tehničkih veština, praksa značajno doprinosi razvoju tzv. mekih veština (Soft Skills). To uključuje:
- komunikaciju,
- timski rad,
- rešavanje konflikata,
- prilagodljivost i
- emocionalnu inteligenciju.
Ove veštine su često ključne za napredovanje u karijeri, jer omogućavaju efikasnu saradnju i liderstvo.
Takođe, praksa omogućava mladima da se upoznaju sa specifičnostima industrije u kojoj žele da rade. To uključuje razumevanje tržišnih trendova, konkurencije, kao i internih procesa unutar kompanija. Ovo iskustvo je neprocenjivo za planiranje buduće karijere i donošenje informisanih odluka.
Samopouzdanje
Jedna od omiljenih stvari, kao nekome ko radi sa mladima, jeste promena koju vidim posle nekoliko meseci rada sa njima. Ta promena se najviše izražava kroz samopouzdanje i samostalnost koju interni i internice pokažu. Iako ti na prvu može delovati kao nešto apstraktno, ali to za sobom povlači itekako bolje rezultate u radu.
Kroz rad na stvarnim projektima i zadacima, mladi koji su na početku svoje karijere stiču samopouzdanje i razvijaju osećaj autonomije. Svaki uspešno završen zadatak ili rešeni problem doprineće osećaju sigurnosti u sopstvene sposobnosti. Isto tako, iz svake greške koju napravimo naučićemo nešto novo i bićemo bolje pripremljeni sledeći put. Zato, nemoj da se plašiš da grešiš, jer to je pokazatelj da si nešto pokušao ili pokušala. Važno je samo da iz tih greški izvučeš pouku i naučiš nešto novo, da se one ne bi ponavljale.
Nadam se da ti je ovaj pregled dao koristan uvid u to šta treba da očekuješ od prakse i motivisao te da potražiš priliku koja će te izbaciti iz zone komfora i doprineti tvom razvoju – u Rolifyu ih svakako imamo na pretek.
Ako imaš pitanja na neku od tema koje sam obradila u ovom članku, piši mi u komentarima i rado ću ti odgovoriti na njih!
Najplaćeniji poslovi budućnosti u regionu u 2024. godini
22/07/2024 uBuduće profesije i karijere, Globalno tržište rada, Poslovi budućnosti
Već je prošla polovina godine, ali nemam nameru da te navedem da preispituješ sebe i svoje uspehe u prethodnih 6 meseci. Za to je dovoljno da otvoriš LinkedIn, na kom su ljudi masovno počeli da se utrkuju ko je više postigao. Ali, to je neka druga tema. Sada se bavimo najplaćenijim poslovima budućnosti u regionu u 2024. godini, a ti imaš dovoljno vremena za reskill na neku od ovih pozicija do kraja godine. Ispod možeš da vidiš koji su, uz neke primere i okvirne visine plata, kao i ključne veštine potrebne za obavljanje tih poslova.
Jedna od inspiracija za ovu temu bila mi je ova rečenica Dušanke Ilić, CEO-a kompanije Beyond42, koja mi je ostala u sećanju sa Godišnje konferencije Fondacije Mozaik. Malo konteksta – Dušanka je učestvovala na panelu na temu globalnih trendova, lokalne realnosti, UN Ciljevima održivog razvoja i budućnosti poslova u regionu, pa je ova rečenica bila jedan od zaključaka:
“Kada bih ja danas birala šta da ne radim, postavila bih sebi pitanje šta će brzo zameniti mašine.”
Hajde sada da vidimo, za koje najplaćenije poslove su ipak potrebi ljudi.
- Data Scientists
Već neko vreme, podaci su sve. Bez obzira da li je u pitanju prodaja, marketing, nauka… prikupljanje i analiza podataka ključno je za opstanak većine kompanija. Data scientists (ili naučnici podataka, nisam našla bolji naziv za tu poziciju na našem) su među najtraženijim stručnjacima jer mogu da analiziraju velike količine podataka i izvode korisne uvide. Oni koriste alate za analitiku, statistiku i mašinsko učenje, kako bi pomogli kompanijama da donose informisane odluke.
Prosečna godišnja plata za Data Scientists u regionu može iznositi od 45.000 do 65.000 evra godišnje.
Potrebne veštine:
- Programiranje: Znanje programskih jezika kao što su Python i R.
- Statistika: Razumevanje statističkih metoda i analize podataka.
- Mašinsko učenje: Primena algoritama mašinskog učenja za analizu podataka.
- Vizualizacija podataka: Sposobnost vizualizacije i prezentacije podataka.
- Cybersecurity stručnjaci
U poslednje vreme sve češće se javljaju cyber napadi. Npr, Raiffeisen banka u Srbiji već neko vreme obaveštava svoje klijente o napadima i pokušajima krađe podataka. Ako sa ovim moraju da se bore giganti, poput banaka i drugih korporacija, onda je sigurno da i drugi imaju ovakvih poteškoća.
Sve to implicira jedno – stručnjaci za sajber bezbednost su sve traženiji, kako kompanije povećavaju svoje napore za zaštitom podataka i informacija. A, kako imamo sve više potreba za podacima, ovaj krug nastavlja da se širi. Ova pozicija uključuje zaštitu mreža, sistema i podataka od digitalnih napada.
Prosečna godišnja plata za stručnjake u sajber bezbednosti može biti između 40.000 i 70.000 evra godišnje.
Potrebne veštine:
- IT sigurnost: Razumevanje sigurnosnih protokola i procedura.
- Analiza rizika: Sposobnost identifikacije i procene sigurnosnih pretnji.
- Ethical Hacking: Veštine u testiranju i obezbeđivanju sistema kroz simulirane napade.
- Komunikacija: Efikasna komunikacija sa tehničkim i netehničkim osobljem.
- AI/ML inženjeri i inženjerke
Inženjeri i inženjerke veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja (ML) razvijaju i primenjuju modele koji omogućavaju mašinama da uče iz podataka. Ove veštine su ključne za razvoj naprednih tehnologija i iako se uglavnom stavljaju u negativni kontekst, posebno AI, ne treba zanemariti ogroman pozitivan uticaj i poboljšanje životnog standarda upravo zahvaljujući njima.
Prema istraživanju koje je sproveo McKinsey, AI/ML inženjeri će biti ključni za inovacije u mnogim industrijama, uključujući zdravstvo, finansije i proizvodnju.
Tako da, osim visokih plata, možeš uraditi nešto dobro za ljude širom sveta. Ali, pošto su glavna tema ovog bloga ipak plate, evo informacije koja te zanima. Prosečna godišnja plata za AI/ML inženjere se kreće od 50.000 do 80.000 evra godišnje, u zemljama regiona (naravno, ona varira u odnosu na kompanije i tvoj nivo znanja i iskustva, kao i za ostale pozicije).
Potrebne veštine:
- Programiranje: Znanje jezika kao što su Python, Java, i C++.
- Mašinsko učenje: Razumevanje algoritama i tehnika mašinskog učenja.
- Data Science: Analiza i obrada velikih količina podataka.
- Problem-solving: Sposobnost rešavanja kompleksnih tehničkih problema.
Evo i jednog poznatog primera korišćenja ovih tehnologija – Uber koristi napredne AI/ML algoritme za optimizaciju svojih usluga. Njihov sistem koristi mašinsko učenje za procenu vremena dolaska vozača, analizu podataka o saobraćaju u realnom vremenu i određivanje cena, što je omogućilo efikasnije poslovanje i bolje korisničko iskustvo.
- Cloud arhitekti
Iako kod nas ovo zanimanje još uvek nije toliko popularizovano, kao prethodna sa liste, itekako je značajno i biće sve traženije u budućnosti. Vraćamo se opet na podatke – sve je veća potražnja za sve većom količinom podataka. Međutim, svi ti podaci moraju negde da se skladište, zar ne? Da se vratimo i na sajber bezbednost – sve više kompanija uvodi pravilo (i obavezu) da zaposleni svoje podatke čuvaju isključivo online (na internim cloud serverima), umesto na internoj memoriji. Zbog svega toga, cloud arhitekti dizajniraju i upravljaju cloud infrastrukturom koja omogućava kompanijama da skladište i obrađuju podatke na internetu, a njihova prosečna godišnja plata je između 45.000 i 75.000 evra. Ja recimo ne pamtim kada sam neki službeni dokument kreirala na lap topu, već je to uvek ili OneDrive, SharePoint, Google Drive… Osim sigurnosti i zaštite od neočekivanog brisanja podataka, ovo pomaže i kod štednje interne memorije.
Potrebne veštine:
- Cloud platforme: Znanje o platformama kao što su AWS, Azure, i Google Cloud.
- Mrežna arhitektura: Razumevanje mrežnih sistema i infrastrukture.
- Bezbednost: Implementacija sigurnosnih mera u cloud okruženju.
- DevOps: Integracija razvoja i operacija za efikasno upravljanje aplikacijama.
Jedan od uspešnih primera je kompanija Netflix, koja koristi cloud arhitekturu za pružanje svojih usluga. Netflix koristi AWS cloud platformu za skladištenje i distribuciju svojih sadržaja, a to direktno utiče na skalabilnost i efikasnost u isporuci video sadržaja korisnicima širom sveta.
- Blockchain developeri
Blockchain tehnologija se sve više koristi za sigurnu i transparentnu razmenu informacija. Iako se ovaj pojam najpre vezuje za kriptovalute, primena blockchain tehnologije se proširila na mnoge oblasti.
Banke je koriste za pametne ugovore i međunarodne transakcije bez posrednika, koristi se i u lancu snabdevanja (Walmart koristi blockchain za praćenje porekla i poboljšanje sigurnosti hrane), zdravstvu (Estonian eHealth Foundation koristi blockchain za bezbedno čuvanje zdravstvenih podataka), tržištu nekretnina (Propy koristi blockchain za transakcije nekretnina, omogućavajući digitalne potpise i automatizovane ugovore.), itd.
Blockchain developeri su odgovorni za razvoj i održavanje ovih sistema i njihova prosečna godišnja plata može iznositi od 50.000 do 80.000 evra.
Potrebne veštine:
- Programiranje: Znanje jezika kao što su Solidity, JavaScript, i Python.
- Kriptografija: Razumevanje sigurnosnih protokola i kriptografskih algoritama.
- Blockchain arhitektura: Dizajn i implementacija blockchain mreža.
- Analitičke veštine: Sposobnost analiziranja i rešavanja tehničkih problema.
Kao što vidiš, poslovi budućnosti koji trenutno donose najviše primanja uglavnom su usmereni na tehnologiju. Različita su predviđanja šta nas čeka u budućnosti, brojna istraživanja i ankete su rađene, tako da neću zatrpavati tekst i tim podacima, ali činjenica je da ćemo se sve više oslanjati na tehnologiju za podizanje životnog standarda, unapređenje i transformaciju brojnih procesa, ali i na kraju krajeva – zabavu. Samim tim će se i tržište rada sve više okretati ka ovim i sličnim pozicijama, a kompanije će neizbežno više novca izdvajati za njih.
Piši mi u komentarima ako se opredeliš za neku od ovih karijera i zašto baš za nju? 🤔
Upoznaj Laylu Jusko, prvu Rolify ambasadoricu!
05/06/2024 uLideri budućnosti, Ljudi s vizijom
BIG NEWS za Rolify zajednicu! Upravo smo lansirali novu inicijativu – Rolify Ambassadors, kroz koju želimo da te povežemo sa mladim liderima i liderkama koji se bave najvažnijim temama današnjice i ujedno ih promovišemo kao uzore u društvu. Rolify ambasadori i ambasadorice su inspirativni pojedinci koji su već ostvarili značajne uspehe u svojim oblastima. Oni će deliti svoja lična iskustva, preporuke, savete i znanje, kao i predstavljati našu zajednicu u najboljem svetlu! Kroz njihove priče, verujemo da ćemo podstaći i osnažiti te da se uključiš i doprineseš boljoj budućnosti – svojoj, ali i svog okruženja. Ako prepoznaješ sebe ili nekog sebi bliskog u ovom opisu – piši mi u inbox i možda baš ti ili neko od njih postane naš sledeći ambasador ili ambasadorica!
Sada ti predstavljamo našu prvu ambasadoricu – Laylu Jusko!
Layla Jusko je istraživačica i studentica Političkih nauka i međunarodnih odnosa iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina. Kao Mlada Evropska Ambasadorica za Bosnu i Hercegovinu, aktivno radi u oblastima klimatskih akcija, javnog zdravlja i razvoja populacije, a najvažnije, učešća mladih.
Radila je kao istraživačica u Klimatskom centru Međunarodne federacije društava Crvenog križa/polumjeseca, unutar kojeg je analizirala klimatske strategije nacionalnih društava sa područja Evrope i Centralne Azije. Njen rad je podrazumevao analizu klimatskih indikatora, prezentacije za informisano donošenje odluka o klimatskim inicijativama i pružanje podrške za razvoj Vodiča za klimatske akcije za nacionalna društva za Evropu i Centralnu Aziju. Takođe je sprovodila istraživanja o zdravlju i klimatskim promenama unutar ENBEL – HORIZON projekta.
U oktobru 2023. godine, izabrana je među deset najboljih mladih istraživača i istraživačica iz šireg regiona Evrope – od strane Populacijskog fonda Ujedinjenih Nacija (UNFPA) i prestižnog Karolinska Instituta – za njeno istraživanje o raku dojke i raku grlića materice u Federaciji Bosne i Hercegovine. Takođe, imala je priliku biti predstavnica mladih i akademske zajednice na Međunarodnoj konferenciji za populacijski razvoj (ICPD30) u Ženevi, na kojoj je i govorila u ime mladih iz šireg regiona Evrope.
U sklopu svog rada na zagovaranju javnog i reproduktivnog zdravlja kao i ljudskih prava, bila je jedna od kreatorki interaktivne društvene igre ‘Ciklus’, čiji je cilj edukacija mladih o vezi između menstrualnog siromaštva i ljudskih prava. Takođe, radila je kao stažistkinja za seksualno i reproduktivno zdravlje (SRH) u Populacijskom fondu Ujedinjenih Nacija (UNFPA) u Bosni i Hercegovini, unutar kojeg je podržavala aktivnosti programa SRH-a i mladih. Imala je priliku sprovoditi fokusirano istraživanje o indikatorima seksualnog i reproduktivnog zdravlja u BiH, kao i učestvovati na Radionici za Univerzalni periodični pregled (UPR) o stanju ljudskih prava za BiH.
U martu 2024. godine učestvovala je na Regionalnom forumu za održivi razvoj u Ženevi, fokusirajući se na SDG 13 (Klimatska akcija) kao predstavnica Bosne i Hercegovine i mladih iz ECE regiona (Severna Amerika, Evropa, Centralna Azija i Zapadna Azija), gde je održala govor u ime mladih na zaključnoj sesiji Foruma.
Nadalje, koordinatorka je, kao i i kontakt osoba za UNFCCC Lokalnu konferenciju mladih za klimatske akcije u Bosni i Hercegovini (LCOY BiH), čiji su ciljevi podizanje svesti o klimatskim promenama, unapređenje ekološke svesti, kreiranje jedinstvene strategije mladih u Bosni i Hercegovini, kao i promocija lokalnih inicijativa za klimatske akcije koje vode mladi lideri. U 2023. godini, imala je priliku predstavljati mlade unutar oficijelne delegacije Bosne i Hercegovine na najvećim globalnim multilateralnim pregovorima za klimatske promene, COP28.
Layla voli da čita i provodi vreme u prirodi, a specijalnu ljubav gaji prema mačkama i čuvarkućama.
Sa Laylom se možeš povezati preko Rolifyja ili Linkedina a možeš da pročitaš i njena prva dva bloga u našoj zajednici:
Šta nam donosi nova verzija ChatGPT-a?
22/05/2024 uDigitalne vještine i tehnologija, Vještine budućnosti
Ako pratiš bilo koji medij – online ili tradicionalni, sigurno znaš da je nedavno puštena nova verzija ChatGPT-a. Borba koji je najbolji se nastavlja, a mi smo tu da ti prenesemo najbitnije informacije i novitete koje nam donosi ChatGPT 4o.
Na internetu se već može pronaći bezbroj članaka i videa na ovu temu, detaljnih analiza, a naravno i poneka teorija zavere. Zato sam ja odlučila da odem direktno do izvora, odnosno pitala sam GPT šta je to toliko bolje i naprednije kod 4o verzije, u odnosu na 3.5 i 4.0.
Naravno, odgovorio je u svom stilu, sve podeljeno u podnaslove i svako prvo slovo veliko (ko ga je koristio više puta, zna o čemu pričam/pišem :D).
Ok, na prvu ne deluje da je vredno tolikog hajpa koji se podigao u prethodnih nekoliko dana, ali verujem da ću tokom korišćenja imati bolji uvid u razlike koje donosi nova verzija. Iako sam koristila ChatGPT-4o za prikupljanje ovih informacija, i dalje je pravio neke pravopisne greške, tako da verujem da na engleskom bolje funkcioniše. Svakako me raduje smanjeno vreme za odgovor, to će definitivno biti korisno kod dužih razmena sa Chatom, kao i kombinovanje teksta sa slikama, zvukom i drugim formatima. Ispod ću ostaviti malo detaljnije poređenje ova tri modela, ali, pre toga ću podeliti funkcionalnost koja me je najviše oduševila, primarno radi zabave:
Naravno da sam morala da mu tražim da napiše haiku za Rolify zajednicu i evo kako je to ispalo:
Iako ovo može biti zabavno i poslužiti nam, na primer, za pisanje rođendanske čestitke, većina nas ga ipak primarno koristi za poboljšane performanse na poslu. Iako nije nešto što bismo mi obični korisnici i korisnice koristili često, naišla sam na video koji demonstrira nove funkcionalnosti kroz razgovor dva ChatGPT-a. Na tebi je da zaključiš da li ti ovo deluje fascinantno ili zastrašujuće:
Evo i detaljnijeg poređenja koje sam malopre spominjala:
- Razumevanje Konteksta
ChatGPT 3.5:
- Osnovno razumevanje konteksta.
- Povremeni problemi sa praćenjem dugotrajnih konverzacija.
- Manje sposobnosti u prepoznavanju složenih i višeslojnih upita.
ChatGPT 4.0:
- Poboljšano razumevanje konteksta.
- Bolje praćenje razgovora sa više tema.
- Sposobnost prepoznavanja i razumevanja kompleksnijih pitanja.
ChatGPT 4o:
- Napredno razumevanje konteksta sa još boljom preciznošću.
- Odlična sposobnost praćenja i analiziranja dugotrajnih i složenih konverzacija.
- Sposobnost prepoznavanja suptilnih nijansi u jeziku i tonu korisnika.
- Preciznost i Tačnost Odgovora
ChatGPT 3.5:
- Osnovni nivo preciznosti.
- Skromna tačnost u pružanju detaljnih i specifičnih informacija.
ChatGPT 4.0:
- Značajno poboljšana preciznost.
- Bolja tačnost i relevancija odgovora u odnosu na 3.5.
ChatGPT 4o:
- Vrhunska preciznost i tačnost.
- Izuzetna sposobnost pružanja detaljnih i specifičnih informacija sa minimalnim greškama.
- Veća konzistencija u relevantnosti odgovora.
- Kreativnost i Inovativnost
ChatGPT 3.5:
- Osnovne sposobnosti generisanja kreativnog sadržaja.
- Ograničena inovativnost u kompleksnijim kreativnim zadacima.
ChatGPT 4.0:
- Poboljšane sposobnosti kreativnog pisanja.
- Više inovativnih i raznolikih odgovora u kreativnim zadacima.
ChatGPT 4o:
- Maksimalno unapređena kreativnost i inovativnost.
- Sposobnost generisanja visokokvalitetnih i originalnih kreativnih sadržaja.
- Fleksibilnost u stilovima pisanja i prilagođavanje specifičnim zahtevima korisnika.
- Multimodalne Sposobnosti
ChatGPT 3.5:
- Samo tekstualni input i output.
- Ograničena interakcija bazirana isključivo na tekstu.
ChatGPT 4.0:
- Samo tekstualni input i output.
- Poboljšana kvaliteta tekstualnih odgovora.
ChatGPT 4o:
- Podrška za multimodalne inpute (tekst, slike, zvuk).
- Mogućnost kombinovanja različitih formata za bogatiju i interaktivniju komunikaciju.
- Integracija vizuelnih elemenata u odgovore radi bolje prezentacije informacija.
- Brzina i Efikasnost
ChatGPT 3.5:
- Standardno vreme odgovora.
- Efikasnost zadovoljavajuća, ali ne optimalna.
ChatGPT 4.0:
- Poboljšana brzina odgovora.
- Bolja efikasnost u obradi i generisanju teksta.
ChatGPT 4o:
- Izuzetno brza obrada i generisanje odgovora.
- Optimizovana efikasnost, omogućavajući korisnicima da dobiju informacije u realnom vremenu.
- Smanjeno vreme čekanja između upita i odgovora.
- Personalizacija
ChatGPT 3.5:
- Ograničene mogućnosti personalizacije.
- Osnovno prilagođavanje odgovora korisničkim potrebama.
ChatGPT 4.0:
- Poboljšane mogućnosti personalizacije.
- Bolja sposobnost prilagođavanja odgovora specifičnim preferencijama korisnika.
ChatGPT 4o:
- Napredna personalizacija odgovora.
- Sposobnost učenja iz prethodnih interakcija i prilagođavanje stila i sadržaja komunikacije korisniku.
- Veća relevantnost i prilagodljivost odgovora korisničkim potrebama.
- Sigurnost i Etika
ChatGPT 3.5:
- Osnovni sigurnosni filteri.
- Osnovno prepoznavanje i blokiranje neprikladnog sadržaja.
ChatGPT 4.0:
- Poboljšani sigurnosni filteri.
- Bolje prepoznavanje i blokiranje neprikladnog sadržaja.
ChatGPT 4o:
- Napredni sigurnosni i etički protokoli.
- Poboljšani algoritmi za prepoznavanje i blokiranje neprikladnog sadržaja.
- Veća usklađenost sa etičkim normama i smanjenje rizika od neželjenih interakcija.
Sada mi preostaje da proverim sve ove navode dok ga budem koristila i potvrdim da li je zaista veliko unapređenje u odnosu na prethodne verzije. Piši mi kako je izgledalo tvoje iskustvo sa novim modelom ChatGPT-a!
*Naslovna fotografija preuzeta sa: Medium.com
Pravna regulacija veštačke inteligencije u svetu
19/04/2024 uDigitalne vještine i tehnologija, Vještine budućnosti
Veštačka inteligencija (AI) donela je pravu revoluciju u svetu tehnologije – od automobila koji se sami voze do pametnih asistenata koji nam olakšavaju svakodnevni život, AI menja način na koji živimo i radimo. Međutim, s ovim tehnološkim napretkom dolazi i potreba za regulacijom koja će osigurati da AI tehnologije budu sigurne, etičke i u skladu sa ljudskim pravima. Različite države su preduzele korake ka uspostavljanju zakonskih okvira za AI, a danas istražujemo neke od najznačajnijih.
- Evropska Unija
Evropska Unija je bila pionir u postavljanju rigoroznih regulativa za AI. Njihov predlog Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act) predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja da se ova tehnologija stavi pod kontrolu. Ovaj zakon klasifikuje AI sisteme u četiri kategorije rizika, od minimalnog do neprihvatljivog, i postavlja stroge zahteve za razvoj i primenu AI tehnologija. Zanimljivo je da zakon uključuje i zabranu biometrijskog nadzora u realnom vremenu, osim u izuzetnim slučajevima, što pokazuje posvećenost Evropske unije u segmentu zaštite privatnosti građana. Samo u 2022. godini, EU je potrošila preko 1 milijardu evra na AI istraživanja, što pokazuje da su vrlo posvećeni razvoju ove tehnologije, ali to stvara i potrebu za dodatnom regulativom.
- Brazil
Iako kasni za EU, Brazil brzo napreduje ka uspostavljanju svoje regulative za AI. Njihov nacrt zakona, koji je još uvek u razmatranju, uključuje definisanje AI sistema, kategorizaciju rizika i zaštitne mere za građane. Interesantno je da je Brazil, kao deo svog nacrta zakona, usvojio slične definicije i kategorizacije rizika kao i EU. Posebno je značajno da Brazil planira da zabrani AI sisteme koji iskorištavaju ranjivosti određenih grupa ljudi. Na ovaj način Brazil pretenduje da postane lider u Latinskoj Americi u pogledu etičke upotrebe AI. Brazil takođe planira da implementira stroge kazne za kršenje ovih pravila, koje mogu uključivati i novčane kazne do 2% od ukupnog prihoda kompanija.
- Kina
Kina, kao tehnološki gigant, već ima nekoliko zakona koji se bave specifičnim AI aplikacijama, uključujući upravljanje algoritamskim preporukama i upravljanja sintetičkim sadržajem na internetu. Na primer, njihove regulative za algoritamske preporuke uključuju stroge zahteve za transparentnost i etičku upotrebu podataka, sa kaznama koje mogu dostići do 100,000 RMB (oko 15,000 USD). Osim toga, 2022. godine su uveli obavezu “procene bezbednosti” za nove AI proizvode pre njihovog puštanja na tržište, tako da su očigledno izabrali oprezan pristup inovacijama. Ove mere su usmerene na očuvanje društvenog reda i sprečavanje zloupotrebe AI tehnologija, što Kina predstavlja kao svoju težnju za harmonijom između tehnološkog razvoja i društvene stabilnosti.
- Sjedinjene Američke Države
Za razliku od centralizovanih pristupa u EU i Kini, SAD trenutno nemaju jedinstveni federalni zakon koji reguliše AI. Umesto toga, regulacija se uglavnom odvija na nivou država, uz nekoliko predloga zakona koji su u razmatranju na federalnom nivou, što dovodi do različitih pristupa i potencijalne konfuzije. Fokus je na zaštiti privatnosti, transparentnosti i sigurnosti AI sistema. Kalifornija je, na primer, nedavno usvojila zakon koji zahteva veću transparentnost u upotrebi AI u procesima zapošljavanja. Primena zakona na državnom nivou je dobra jer omogućava fleksibilnost i prilagođavanje specifičnim potrebama i izazovima, ali takođe stvara probleme kod koordinacije i konzistentnosti na nacionalnom nivou.
I druge države su pokrenule procese koji se bave ovom problematikom. Širom sveta, zemlje preduzimaju različite pristupe u regulaciji veštačke inteligencije: Australija razmatra pravila transparentnosti i privatnosti za AI, dok Kanada planira Zakon o veštačkoj inteligenciji i podacima koji bi stupio na snagu 2025. godine, sa glavnim fokusom na prava i sigurnost. U Velikoj Britaniji, vlasti promovišu “pro-inovacijski” pristup, sa nedavnim međunarodnim samitom koji je doveo do Bletchley deklaracije o međunarodnoj saradnji.
AI i autorska prava
Ako te je umorilo da čitaš, ostavljam ti prvo jedan zanimljiv video na ovu temu, a ispod ću još malo piskarati o tome:
Osim generalnih i pitanja rizika, sve glasnija su pitanja o odnosu autorskih prava i veštačke inteligencije i ovo pitanje postaje sve složenije kako tehnologija napreduje. AI može generisati muziku, umetnička dela, tekstove i druge forme kreativnog sadržaja, koji tradicionalno spada pod zaštitu autorskih prava. Međutim, zakonski okviri često nisu usklađeni sa novim tehnologijama, pa dovode do pravnih dilema o tome ko ima prava na radove koje stvara AI. Da li autorska prava pripadaju programerima koji su stvorili AI, korporaciji koja poseduje AI, ili samom AI? Ovi problemi su posebno izraženi u situacijama gde AI koristi postojeće materijale za treniranje, što može dovesti do potencijalnih povreda autorskih prava ukoliko originalni materijali nisu adekvatno licencirani. Trenutni pravni okviri se prilagođavaju, ali postoji još mnogo toga što treba razjasniti kako bi se omogućila pravedna i efikasna upotreba AI u kreativnim industrijama.
Ovaj tekst ću završiti izjavom Nancy Wolff, jednom od partnerki u advokatskoj firmi Cowan, DeBaets, Abrahams & Sheppard, LLP, koji oslikava stav koji smatram trenutno najprihvatljivijim za ovu temu:
“The US Copyright Office zauzima jasan stav; smatraju da autorska prava mogu biti priznata samo ako postoji značajan doprinos ljudskog stvaralaštva u kreiranju dela.”
ABB postavlja nove standarde u robotici sa upotrebom veštačke inteligencije
11/04/2024 uBuduće profesije i karijere, Poslovi budućnosti
ABB je globalna korporacija koja posluje u oblasti elektrifikacije i automatizacije i omogućava održiviju budućnost uz efikasno korišćenje resursa. Tehnološki je lider u elektroenergetskim, robotičkim i pokretačkim proizvodima, industrijskoj automatizaciji, kao i na mrežama i softveru. Pozicioniranje ABB-a na tržištu robotike i AI potkrepljeno je njegovim kontinuiranim ulaganjem u istraživanje i razvoj. Međunarodna federacija za robotiku navodi da industrija robotike beleži stalni rast, s očekivanjima da će se tržišna vrednost veštačke inteligencije u robotici povećati na više milijardi dolara u narednim godinama, tako da je ovo tema kojoj definitivno treba posvetiti pažnju.
U 2024. godini, ABB izdvaja tri ključna pravca razvoja koji će imati značajan uticaj na industrijsku proizvodnju, sektore izvan nje i pristup obrazovanju i radnoj snazi.
1. Autonomija robotike uz AI
Savremeni roboti više nisu ograničeni na ponavljanje preprogramiranih zadataka. Zahvaljujući integraciji AI, ABB roboti sada mogu obavljati kompleksne operacije s većom preciznošću i fleksibilnošću. Tehnologija kao što je Visual SLAM omogućava robotima da kreiraju detaljne mape svojih okruženja i navigiraju kroz njih nezavisno, čime se otvaraju nove mogućnosti za primenu robotike u dinamičnim i nepredvidivim uslovima. Šta to znači za nas? Nećemo morati da se bavimo dosadnim ili poslovima opasnim po život, niti ćemo morati da nadgledamo robote dok ih rade.
2. Primena robotike u novim sektorima
Tradicionalno su se koristili uglavnom u proizvodnji, ali roboti sada pronalaze svoje mesto i u drugim industrijama zahvaljujući napretku u AI. ABB prednjači u istraživanju kako roboti mogu doprineti sektorima kao što su zdravstvo, građevinarstvo i maloprodaja. U građevinarstvu, na primer, roboti opremljeni sa AI mogu poboljšati sigurnost, efikasnost i održivost, tako što će preuzeti zadatke poput zidanja i 3D štampe.
3. Pokretanje obrazovne reforme uz AI i robotiku
ABB takođe istražuje kako napredak u robotici i AI može transformisati pristup obrazovanju i obuci radne snage. S AI tehnologijama koje olakšavaju programiranje i upravljanje robotima, sve veći broj ljudi može efikasno da koristi ove alate, čime se smanjuje jaz u veštinama i otvaraju nove mogućnosti za zapošljavanje. Ovaj pristup obećava ne samo da će povećati dostupnost obrazovanja u oblasti robotike, već i da će unaprediti sposobnost radne snage da se prilagodi tržištu rada koje ide ka veštinama i poslovima budućnosti.
Evo i šta je rekao Marc Segura, predsednik sektora za robotiku u ABB:
“U narednoj godini biće sve veći fokus na ključnoj ulozi veštačke inteligencije. Od mobilnih i kolaborativnih robota, do kreiranja novih robotičkih aplikacija u novim sektorima i stvaranja novih prilika za ljude da uče i razvijaju se, ove nove granice za veštačku inteligenciju preoblikuju budućnost industrijske robotike.”
Integracijom napredne AI, ABB ne samo da podiže efikasnost i sigurnost na radnom mestu već i omogućava širenje upotrebe robotike u nove sektore, otvarajući put ka inovacijama koje će oblikovati buduće generacije. Ipak, podeljena su mišljenja oko ove teme. Jedni se plaše da će doći do borbe sa robotima, dok se drugi raduju što će mašine preuzeti poslove koje sve manje ljudi želi da obavlja. U koju grupu ti spadaš?
Kako ukidanje društvenih mreža može da utiče na razvoj mladih
04/04/2024 uLideri budućnosti, Ljudi s vizijom
Nedavna odluka Floride da zabrani pristup društvenim mrežama za osobe mlađe od 14 godina izazvala je različite reakcije. Ova mera ima za cilj da zaštiti mlade od potencijalnih negativnih uticaja društvenih mreža, ali takođe postavlja pitanja o slobodi izražavanja i razvoju veština neophodnih za digitalno doba u kom živimo. Trudiću se da budem objektivna, da sagledam pozitivne i negativne strane ove odluke, kao i šta kažu statistike, ali i mladi?
Pozitivne strane odluke o zabrani
- Zaštita mentalnog zdravlja: Istraživanje objavljeno u časopisu “JAMA Pediatrics” pokazalo je povezanost između dužeg vremena provedenog na ekranima, uključujući i korišćenje društvenih mreža, i povećanog rizika od depresije među tinejdžerima. Ograničavanjem pristupa, cilj je smanjiti ovaj rizik i promovisati zdravije obrasce ponašanja.
- Povećana privatnost i sigurnost: Mladi često nisu svesni rizika za privatnost koje sa sobom nosi korišćenje društvenih mreža. Ograničavanje pristupa može ih zaštititi od krađe podataka, internet predatora i neprimerenog sadržaja.
- Smanjenje cyberbullyinga: Prema istraživanju Cyberbullying Research Center, oko 37% mladih između 12 i 17 godina iskusilo je neki oblik digitalnog nasilja. Tako da su pobornici ove zabrane stava da ona može pomoći u smanjenju izloženosti ovoj vrsti nasilja, čime se stvara sigurnije okruženje za mlade korisnike i korisnice interneta.
“Moje vrijeme je bilo takvo da nismo bili opterećeni mobitelima i društvenim mrežama. Bilo je jednostavnije vrijeme zato što nije bilo mnogo sadržaja i nismo bili opterećeni raznoraznim informacijama. Dok društvene mreže mogu biti korisne, smatram da djeca trebaju više vremena provoditi vani, stvarajući uspomene bez interneta i mobitela. Djeca trebaju uživati u dječijim radostima, što dalje od ekrana.”
Ivana Zečević, 24, internica u Fondaciji Mozaik
Negativne strane odluke o zabrani
- Ograničavanje razvoja digitalne pismenosti: U digitalnom dobu, veštine kao što su korišćenje i upravljanje društvenim mrežama, razumevanje digitalnih medija i kritičko razmišljanje o informacijama na internetu su ključne. Prema istraživanju Pew Research Center, 95% tinejdžera između 13 i 17 godina kaže da koristi ili ima pristup pametnom telefonu, što ukazuje na važnost razvoja ovih veština u ranoj dobi.
- Uticaj na socijalizaciju: Društvene mreže igraju značajnu ulogu u modernoj socijalizaciji i društvenom životu mladih. Iako društvene mreže nose rizike, one takođe pružaju platformu za izražavanje, otkrivanje identiteta i održavanje socijalnih kontakata. Različita istraživanja su pokazala da mladi koriste društvene mreže za održavanje prijateljstava i podršku u teškim periodima, što ukazuje na značaj ovih platformi za emocionalni razvoj. Zabrana može ograničiti ove pozitivne aspekte, posebno onima koji se oslanjaju na digitalne platforme za komunikaciju i izgradnju odnosa.
- Smanjene mogućnosti za učenje: Društvene mreže mogu biti i platforme za edukativni sadržaj i učenje kroz interakciju, pa zabrana može ograničiti pristup ovim resursima. Takođe, sve je više internih grupa u okviru škola, fakulteta, vannastavnih aktivnosti, koje svoju glavnu komunikaciju vode upravo putem društvenih mreža. Ukidanjem pristupa mrežama može otežati dolazak do potrebnih informacija.
“Kao osoba koja je poprilično rano otvorila svoje profile na društvenim mrežama, sa 12 godina, shvatam to kao korak prema zaštiti mladih na internetu. Ali, važno je da se takve politike provode pažljivo, uz balansiranje između zaštite i slobode. Ključno je osigurati da ograničavanje pristupa ne ometa razvoj digitalnih vještina među mladima ili ne suzbija njihov kritički misaoni proces. Treba pažljivo pratiti kako će se ova politika implementirati i kako će utjecati na društvene mreže i korisnike. Važno je pronaći ravnotežu između zaštite mladih i omogućavanja im pristupa tehnologiji uz odgovarajući nadzor i podršku.“
Irma Omerčić, 19, članica Akademije za komunikacije Fondacije Mozaik
Kod ove teme imamo i dve otežavajuće okolnosti. Da li možeš da navedeš jedan primer kada je zabrana bilo čega dovela do pozitivnog ishoda? Koja prohibicija je ispunila svoje ciljeve i iskorenila upotrebu ili način ponašanja na koji se odnosila? Ljudi, posebno mladi u tinejdžerskim godinama, uvek su nalazili načine da zaobiđu zabrane. Čak su ih one nekad i više podsticale na akciju.
Nedavno sam pisala o mladim liderima i liderkama i kako oni oblikuju veštine i poslove za održivu planetu. Jedan od glavnih kanala kroz koji oni promovišu svoje pokrete, akcije i druge aktivnosti jesu upravo društvene mreže. Digitalne platforme su, na žalost ili na sreću, danas ključne za mobilizaciju, edukaciju i vođenje inicijativa koje se tiču brojnih tema. Mladi lideri i liderke ih koriste za širenje svesti, prikupljanje podrške i pokretanje promena. Ograničavanjem pristupa ovim alatima, moglo bi se umanjiti njihovo delovanje i sposobnost da utiču na pozitivne promene u društvu. Ova zabrana može imati veliki uticaj na brzinu širenja informacija, pa samim tim i uspeh akcije.
Neko će da kaže, pa zašto mora preko društvenih mreža? Zašto ne preko nekih drugih medija? Ja vidim dva glavna razloga. Prvi je što u tradicionalnim medijima (oni koji imaju veću publiku) uglavnom mora da se kupi medijski prostor. Čak iako se ne naplaćuje, to je uglavnom za senzacionalističke naslove, a ne za akciju prikupljanja plastičnih flaša iz lokalnog potoka. Koliko uopšte pažnje tradicionalni mediji poklanjaju ovim temama? Era clickbait-ova i dalje traje, a ovakve i slične inicijative ne donose klikove. Zato se način širenja poruke i poziva na akciju dosta sužava. Drugi razlog je taj što nijedan tradicionalni medij ne može da ostvari toliki domet kao jedna viralna objava. Koliko god bio čitan ili gledan, društvene mreže koristi mnogo veći broj ljudi, pa samim tim potencijal za brzim širenjem vesti je mnogo veća. Ta objava ostaje i može se danima, nedeljama i mesecima deliti i prikupljati novu publiku.
Dok je cilj zaštite mladih od potencijalnih štetnih uticaja društvenih mreža važan, takođe je bitno razmotriti kako ograničavanje pristupa može uticati na njihov razvoj, socijalizaciju i sposobnost da deluju kao lideri i liderke, u svetu koji je sve više digitalno povezan.
I za kraj jedno pitanje – da li vaspitavanje deteta treba da bude prepušteno zakonima ili roditeljima?
Kako nova generacija oblikuje veštine i poslove za održivu planetu
27/03/2024 uBuduće profesije i karijere, Lideri budućnosti
Planeta Zemlja ne pripada nama, mi pripadamo njoj.
Ova rečenica nosi težinu odgovornosti koju mladi lideri i liderke širom sveta prihvataju u borbi protiv klimatskih promena.
Često čujemo da su mladi sve pasivniji, apatični i da brzo gube interesovanje. Ja se ne bih složila. Recimo da sam radila i sarađivala sa stotinama mladih (manje-više). Složićemo se da je to mali uzorak, u odnosu na ukupan broj mladih u regionu ili čak celom svetu, ali ja govorim o onome što me okružuje tako da sam otvorena za diskusiju i suprotstavljanje mišljenja (u komentarima, civilizovano 😁). Ono što sam videla kod velike većine njih, jeste da nove generacije ne gube interesovanje niti su pasivni, već nisu svi te sreće da tako rano u životu pronađu svoju strast prema nečemu (poslu, hobiju, aktivizmu,..). Ono što je sigurno to je da formalno obrazovanje ne pomaže previše u tom pronalaženju i spoznavanju sopstvene ličnosti, talenata i karaktera.
Međutim, neki ipak imaju ili sreće ili prave osobe pored sebe ili divne učitelje, nastavnice, profesore… ili koju god kombinaciju faktora koji dovedu do toga da se mladi aktiviraju i krenu da prave pozitivne promene. Prvo na lokalnom, a neki i na globalnom nivou.
Sada ću spomenuti ime koje budi more reakcija, bilo da podržavate ili se protivite njenim stavovima. Greta Thunberg. Iako nije jedina, definitivno je (zasluženo ili veštački) trenutno najpoznatija mlada aktivistkinja u oblasti klimatskih promena. Bez obzira na naše mišljenje o njoj, činjenica je da je podigla nivo svesti o ovoj temi na viši nivo i da mnogo više slušamo i pričamo o tome od kad je ona imala, neki bi rekli radikalnije, poteze. Mladi poput nje se probijaju na globalnu scenu, i osnivaju pokrete kao što je “Fridays for Future”, koji je samo u 2019. godini okupio preko 4 miliona ljudi globalno. Ova generacija ne samo da traži promene – oni ih stvaraju.
Evo i nekih statistika u kom pravcu se kreće tržište:
- Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za okolinu (UNEP), mladi ljudi su pokrenuli više od 1.000 zelenih startapova u poslednjih pet godina, fokusirajući se na rešenja u oblasti obnovljive energije, održive poljoprivrede i otpornosti na klimatske promene.
- Istraživanje Global Landscape on Climate Finance 2021 pokazuje da su investicije u održive projekte, koje su većinom pokretali mladi preduzetnici i preduzetnice, dostigle rekordnih 600 milijardi dolara.
- Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz 2023. godine, 73% mladih između 18 i 35 godina želi da radi za kompanije koje imaju pozitivan uticaj na okolinu.
Razvoj održivih tehnologija i inicijative mladih lidera i liderki u borbi protiv klimatskih promena pokrenuli su niz ekoloških pitanja i akcija, ali su istovremeno počeli i da oblikuju ključne veštine i poslove budućnosti. Globalna ekonomija se pomera ka zelenijim rešenjima, pa veštine u oblastima poput obnovljive energije, održivog inženjeringa, ekološkog dizajna, i upravljanja otpadom postaju sve traženije.
Mladi koji danas preuzimaju inicijativu u ekološkom aktivizmu su isti oni koji će sutra oblikovati tržište rada, vođeni principima održivog razvoja. Ova evolucija tržišta rada će kreirati nove poslove, a takođe će i transformisati postojeće industrije. Zato će veštine poput kritičkog razmišljanja, inovativnosti, i adaptabilnosti biti neophodne za uspeh u zelenoj ekonomiji, ali i one direktno vezane za ovu oblast:
- Tehničke veštine u obnovljivim izvorima energije: Znanje o solarnoj, vetro, hidro, i bioenergiji postaje sve važnije kako se svet okreće čistijim izvorima energije.
- Održivi dizajn i inženjering: Veštine u dizajniranju i izgradnji ekološki održivih zgrada, infrastrukture i proizvoda koji minimiziraju uticaj na okolinu.
- Upravljanje otpadom i recikliranje: Stručnost u efikasnom upravljanju otpadom, recikliranju i ponovnoj upotrebi materijala.
- Analiza podataka za održivost: Sposobnost analize velikih količina podataka za praćenje i poboljšanje ekoloških performansi i održivosti.
- Politike i pravo održivog razvoja: Razumevanje zakonodavstva, politika i standarda koji regulišu održivi razvoj i zaštitu okoline.
Kao što smo rekli, uporedo sa veštinama mladi oblikuju i poslove budućnosti, koji su usmereni ka održivom razvoju. Ovo su neki od onih koji će biti najtraženiji:
- Inženjer ili inženjerka obnovljivih izvora energije: Projektovanje i implementacija sistema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
- Stručnjak za održivi razvoj: Rad na razvoju i implementaciji strategija održivog razvoja u kompanijama i organizacijama.
- Ekološki konsultant ili konsultantkinja: Savetovanje firmi i vlada o tome kako da smanje svoj ekološki otisak i postanu ekološki održiviji.
- Urbanista fokusiran na održivost: Planiranje i dizajniranje održivih gradova i zajednica koje minimiziraju uticaj na okolinu.
- Menadžer ili menadžerka za upravljanje otpadom: Razvoj i implementacija efikasnih sistema za upravljanje otpadom i recikliranje.
Ovi poslovi i veštine predstavljaju samo vrh ledenog brega. Kako tehnologija napreduje i globalna svest o ekološkim pitanjima raste, neizbežno je da se ovaj trend transformacije postojećih i nastanka novih veština i poslova nastavi.
Iako je entuzijazam mladih za održivost ohrabrujuć, i dalje postoje izazovi koji ih mogu ograničiti da doprinesu održivom razvoju. Jedan od ključnih problema je nedostatak pristupa adekvatnom obrazovanju i resursima. Mnogi mladi ljudi, posebno u zemljama u razvoju, suočavaju se sa preprekama u pristupu obrazovanju koje se fokusira na održivost, što ograničava njihovu sposobnost da razviju potrebne veštine i znanja. Pored toga, finansijska ograničenja takođe predstavljaju veliku prepreku, jer pokretanje održivih projekata često zahteva značajna početna ulaganja. Bez adekvatne podrške i investicija, mnoge inovativne ideje ostaju neostvarene. Zato, postoji velika potreba za jačanjem podrške mladima kroz stipendije, grantove, mentorstvo i pristup kapitalu, kako bi se osiguralo da njihova rešenja i inicijative mogu biti realizovane i doprineti stvaranju održivije budućnosti.
Mladi imaju ključnu ulogu kada je u pitanju oblikovanje vještina i poslova za održivu planetu. Rekla bih da to najčešće postižemo sudjelovanjem u volonterskim aktivnostima, edukujući sebe, ali i druge oko nas, te realizirajući projekte koji pridonose očuvanju naše životne okoline. Postoji mnoštvo organizacija koje se bave očuvanjem životne sredine, naše podržavanje i sudjelovanje u njihovim aktivnostima također daje veliki doprinos. Najviše pažnje bih stavila na projekte koji mladi realiziraju u svojoj zajednici, kako bi doprinijeli razvoju životne sredine, ali i uključivanjem ljudi iz svog okruženja.
Tara Prasko, 22, aktivistkinja iz Bugojna i internica u Fondaciji Mozaik
Iako se mladi suočavaju sa ogromnim izazovima, njihova rešenja i inicijative pokazuju put napred. Na primer, globalna inicijativa “Plant-for-the-Planet” posadila je preko 13 milijardi stabala širom sveta, dok projekti poput “The Ocean Cleanup” doprinose čišćenju okeana od plastike. Sa svakim startapom, svakim protestom i svakom posađenom sadnicom, oni grade svet u kojem održivi razvoj postaje deo naše svakodnevice. Kao zajednica posvećena podršci mladima, kroz Rolify nastojimo da podržimo ove mlade inovatore i inovatorke, pružajući im platformu, resurse i glas koji zaslužuju. Piši mi u komentarima koje inicijative i mlade treba istaći i pružiti im podršku.
Kako Gen AI menja poželjne veštine kod mladih
12/03/2024 uLideri budućnosti, Vještine budućnosti
Pretnja ili prilika?
Od lansiranja ChatGPT-a OpenAI-a u novembru 2022, Gen AI brzo je postao predmet rasprave među poslodavcima i zaposlenima. Svako od nas je sigurno imao debatu o tome da li će veštačka inteligencija “oteti” ljudima poslove. Međutim, praksa pokazuje da korišćenje AI-a povećava produktivnost, smanjuje troškove i stvora nove prilike za rast.
Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (WEF) predviđa da će do 2025. godine automatizacija i nove tehnologije stvoriti 97 miliona novih poslova širom sveta, dok će istovremeno ugroziti 85 miliona poslova.
Dakle, neki čašu vide polu punu, neki polu praznu. Složićemo se da je dalja tehnološka revolucija neizbežna, pa je prilagođavanje ovim promenama neophodno. U suprotnom, nije nam pretnja veštačka inteligencija, već mi sami. Ako prigrlimo ovo kao priliku da se razvijamo, učimo nove alate i veštine i budemo produktivniji (jer ćemo raditi poslove koje su inspirativniji, a operativne zadatke prepustiti mašinama), za nas sigurno nema zime. To ne znači da svi moramo biti kreativci, zato ću ispod pisati o tome koje su nam sve veštine potrebne za poslove budućnosti.
Kako (p)ostati relevantan?
U kontekstu brzog razvoja generativne veštačke inteligencije, pristup usmeren na veštine (skills-first approach) postaje ključan za održavanje konkurentnosti na tržištu rada. On naglašava važnost sticanja i razvoja specifičnih veština, koje su potrebne za rad sa novim tehnologijama. Da li to znači da bi mi, kao mlade osobe, trebalo da bacimo naše diplome, da odustanemo od škole i kvalifikacija? Apsolutno ne. Ali, u eri Gen AI-a, sposobnost brzog učenja, prilagođavanja i primene novih veština u praksi postaje presudna. Za mlade, koji su na početku svoje karijere, ali i za ljude sa dužim stažom, biće neophodno da se usavršavaju (upskilling) ili prekvalifikuju (reskilling).
Evo kojih pet veština su ključne da bismo išli u korak sa tržištem:
- Analitičko razmišljanje
- Kreativno razmišljanje
- Upravljanje i društveni uticaj
- AI i Big Data
- Radoznalost i celoživotno učenje
One postaju neophodne za svaku mladu osobu kako bi pobedila u “borbi” protiv mašine. Ono što ohrabruje je da su i poslodavci svesni ovih promena, pa sve više njih deluje u skladu sa tim.
Prema istraživanju kompanije McKinsey iz 2023. godine, 69% poslodavaca planira da poveća ulaganja u obuku zaposlenih za rad sa AI i automatizacijom u naredne dve godine, što ukazuje na prepoznavanje važnosti razvoja veština koje će biti ključne u budućnosti.
Na taj način, pristup usmeren na veštine ne samo da priprema pojedince za budućnost rada, već i podstiče inovacije i kreativnost u korišćenju generativne veštačke inteligencije za rešavanje kompleksnih problema.
Čovek vs Mašina
U izveštaju kompanije Gartner iz 2023. godine, navodi se da će do 2025. godine 30% organizacija širom sveta koristiti Gen AI za generisanje sadržaja za digitalno marketinške kampanje, što je značajan rast u odnosu na manje od 10% u 2021. godini.
Očekuje se da će Gen AI automatizovati više “rutinski orijentisanih” zadataka, pa će zaposlenima ostati više vremena za poslove koji su usmereni na ljude ili znanje. Zadaci koji zahtevaju “ljudske veštine”, poput upravljanja, ili zadaci koji se temelje na stručnosti ili kreativnosti, zauzeće veći deo radnog dana.
Dakle, u krajnjem, nije pitanje borbe između čoveka i mašine, već kako najbolje iskoristiti potencijal koji Gen AI nudi.
Upoznaj Igora Bajića – TOP 1 volontera Mozaik omladinskih banaka
07/03/2024 uLideri budućnosti, Mentorstvo i liderski razvoj
Igor Bajić ima 32 godine i dolazi iz najmlađe opštine u Bosni i Hercegovini, iz Stanara. Počeo se baviti volontiranjem još kao srednjoškolac u lokalnoj omladinskoj organizaciji, da bi kroz čitav svoj radni vek, na neki način, davao značaj volontiranju, što se na kraju manifestovalo kroz njegov angažman u Omladinskoj banci Stanari. Kaže da volontiranje posmatra kao vraćanje određenog doprinosa zajednici iz koje potičemo. Strastveni je zaljubljenik u prirodu i sport. Aktivan je lovac od svoje osamnaeste godine, a član lovačkih organizacija od četrnaeste godine. Član je uprave lokalnog fudbalskog kluba FK “Rudar” Stanari.
Pogledaj njegove odgovore na pitanja iz našeg Leksikona, a u komentarima možeš da ga pitaš sve što te zanima o njegovom aktivističkom iskustvu.
Igor i njegova ekipa iz OB Stanari su pomogli velikom broju mladih da realizuju različite projekte i time unaprede svoje zajednice, kao i da steknu vredno iskustvo koje im je pomoglo u ličnom i profesionalnom napretku.
Projektom Oaza Mira izgrađeno je izletište u Mz Dragalovci gde mladi sada imaju mesto za druženje, odmor u prirodi, proslave i druga dešavanja. U sklopu projekta Seoski turizam Stanara napravljena je brošura koja ima za cilj da širu javnost upozna sa svim vrednostima i potencijalima seoskog turizma u općini Stanari. U okviru projekta Izletište ‘Burlo’ napravljen je novi sadržaj za decu i uređeno je izletište ‘Burlo’.
Kao što vidiš, raznolike su aktivnosti koje mogu doprineti poboljšanju života u našim zajednicama. Često jednostavni projekti naprave velike promene, pa razmisli šta ti možeš da uradiš za svoje okruženje?
Upoznaj Benjamina Ferizovića – TOP 2 volontera Mozaik omladinskih banaka
05/03/2024 uLideri budućnosti, Mentorstvo i liderski razvoj
Benjamin Ferizović ima 23 godine, rođen je 21.11.2000. i dolazi iz Bosanskog Petrovca. Kaže da je počeo volontirati kako bi pomogao drugima i usrećio ih. Njegovi hobiji su planinarenje i putovanja uz koje se veže fotografija.
Pogledaj njegove odgovore na pitanja iz našeg Leksikona, a u komentarima možeš da ga pitaš sve što te zanima o njegovom aktivističkom iskustvu.
Benjamin i njegova ekipa iz OB Bosanski Petrovac su pomogli velikom broju mladih da realizuju različite projekte i time unaprede svoje zajednice, kao i da steknu vredno iskustvo koje im je pomoglo u ličnom i profesionalnom napretku.
U sklopu projekta Naš Kutak, zajedničkim radom nastavnog osoblja, likovne sekcije, učenika i učenica, uređen je prostor i prilagođen deci sa teškoćama, njihovim potrebama i interesovanjima. Projektom Slatka Omladinska banka članovi i članice su organizovali prezentacije Mozaik omladinskih banaka sugrađanima i sugrađankama, te radionicu ‘Prepreke sa kojima se susreću deca sa poteškoćama – inkluzija dece sa poteškoćama u razvoju u društvu’ učenicima i učenicama osmih razreda. Rezultat rada je 11 realizovanih projekata i jedan registrovan mikrobiznis. Projektom Vesele pčelice mladim pčelarima olakšan je rad nabavkom nove i pogodne opreme, a nakon podele meda na gradskom trgu i potvrde kvaliteta, sugrađani i sugrađanke su kupili med.
Kao što vidiš, raznolike su aktivnosti koje mogu doprineti poboljšanju života u našim zajednicama. Često jednostavni projekti naprave velike promene, pa razmisli šta ti možeš da uradiš za svoje okruženje?
- « Prethodna
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- Sljedeća »
