Iz globalno relevantnih izveštaja o tržištu rada obično se izvuku dve ili tri brojke, nekoliko zanimanja u usponu i nekoliko onih koja navodno nestaju, a sve ostalo ostane po strani. Tako se i o budućnosti rada najčešće govori kroz kratke preglede onoga što dolazi i onoga što nestaje, ali WEF Future of Jobs Report 2025 daje mnogo širi uvid od clickbait brojki.
Ovaj izveštaj ne govori samo o poslovima budućnosti. Više govori o tome zašto se tržište rada menja, koje sile ga pomeraju i kako te promene zajedno preoblikuju ono što kompanije, obrazovni sistemi i zaposleni moraju da uzmu ozbiljno u obzir do 2030.
Upravo zato, World Economic Forum navodi:
Do 2030. godine čak 39% današnjih veština će biti transformisano ili postati manje relevantno.
To ne znači da znanje gubi vrednost. Naprotiv, znači da znanje sve češće mora da bude živo, prilagodljivo i spremno da se nadograđuje.
Nije jedna promena, nego više njih odjednom
Jedna od važnijih stvari u ovom izveštaju jeste to što ne nudi jednostavno objašnjenje. Nema jedne sile koja sama menja tržište rada, niti jednog uzroka iza kog se može staviti tačka.
WEF 2025 pokazuje da će do 2030. tržište rada oblikovati istovremeno više faktora: širenje digitalnog pristupa, razvoj AI-ja i automatizacije, rast troškova života, sporiji ekonomski rast, zelena tranzicija, starenje stanovništva u nekim delovima sveta, rast radno sposobnog stanovništva u drugim, kao i geopolitičke i trgovinske tenzije.
To znači da promene ne dolaze samo iz tehnologije, iako tehnologija najčešće uzima svu pažnju. Menjaju se i uslovi poslovanja, struktura ekonomije, potrebe sektora i način na koji organizacije planiraju ljude, ulaganja i razvoj.
Upravo zato je ovaj izveštaj zanimljiv i za one koji ne rade u tehnološkoj industriji. Njegovi nalazi ne tiču se samo IT-a ili digitalnih profesija, tiču se šireg pitanja – kako izgleda tržište rada kada više različitih pritisaka deluje u isto vreme.
Brojke jesu važne, ali ne objašnjavaju sve
Najčešće citirani deo izveštaja jeste onaj koji kaže da se do 2030. očekuje otvaranje oko 170 miliona novih poslova i nestanak ili istiskivanje92 miliona postojećih. To jeste važan podatak, ali sam po sebi ne govori dovoljno.
Brojke pokazuju razmere promene, ali ne objašnjavaju njen karakter. Nije isto da li posao nestaje zato što ga potpuno zamenjuje tehnologija, zato što opada potražnja za određenim sektorom, zato što se menja demografska struktura stanovništva ili zato što klimatska i energetska tranzicija otvara sasvim nove potrebe. U WEF izveštaju se jasno vidi da se različiti sektori neće menjati iz istih razloga, niti istom brzinom.
Promena se neće videti isto u svakom sektoru
Još jedan koristan sloj izveštaja jeste to što pokazuje da se globalni pravci ne prevode svuda isto. Neće svaka ekonomija reagovati na iste pritiske, niti će svaka industrija imati iste prioritete.
Negde će najveći uticaj imati starenje stanovništva i povećana potreba za zdravstvom i negom. Negde će to biti rast radno sposobnog stanovništva i pritisak da se za nove generacije otvore radna mesta. Negde će se najviše menjati energetika, infrastruktura i proizvodnja zbog zelene tranzicije. Negde će poslovne modele preoblikovati geopolitička neizvesnost, trgovinska ograničenja i potreba da se lanci snabdevanja drugačije postave.
To je važna stvar za svakoga iz regiona Zapadnog Balkana ko čita ovakve izveštaje. Globalni trend jeste važan, ali nije dovoljan. Važno je razmišljati kako se to prevodi na naš kontekst, na našu privredu, na sektore u kojima najviše ljudi radi i na promene koje će ovde biti najvidljivije.
Učenje više nije odvojeno od rada
Jedan od zanimljivijih delova izveštaja pokazuje da, ako bi današnja globalna radna snaga bila predstavljena kroz 100 ljudi, njih 59 će do 2030. morati da prođe dodatnu obuku, usavršavanje ili prekvalifikaciju.
Ovo je možda i najbolji pokazatelj koliko se promenila sama logika profesionalnog razvoja. Učenje više nije nešto što prethodi radu pa se onda završava, već više postaje nešto što ide paralelno sa njim.
To ne znači da formalno obrazovanje gubi značaj, ali znači da više nije dovoljno kao jedina osnova. Skoro na dnevnom nivou se menjaju alati, sektori, očekivanja i uslovi poslovanja, pa profesionalna relevantnost sve manje zavisi od toga šta je neko jednom naučio, a sve više od toga koliko može da prati promenu i odgovori na nju. Prostor za rast više nije vezan samo za formalni početak karijere, već za kontinuitet.
Ovo je uvod, ne zaključak
Ako brojke nisu dovoljne, šta nam onda zaista govore glavni signali iz izveštaja? Ako tržište rada ne menja samo jedna sila, kako uopšte čitati ono što dolazi? I ako se različiti sektori menjaju iz različitih razloga, šta onda zapravo treba da pratimo pažljivije: nova zanimanja, nove alate ili nova očekivanja?
U narednim tekstovima ću upravo ta pitanja rastavljati na manje delove – koje veštine ostaju važne i kada se prioriteti promene, zašto neka zanimanja dobijaju neočekivanu težinu, kako AI menja kriterijume rada, ali ne nužno na način na koji se o tome najglasnije govori, i zašto zelena tranzicija menja mnogo više od sektora sa kojima se obično povezuje.
Iako naslov zvuči kao najava sci-fi filma, realnost je i nije clickbait, a nije nužno ni distopija. U pitanju je portugalski startup Sintra.ai i njihovi “pomoćnici koji nikada ne spavaju”. Ova kompanija iz Lisabona, odlučila je da testira koliko daleko veštačka inteligencija može da ide kada joj se daju različite odgovornosti – pa je kompletan tim od 12 „zaposlenih“ zapravo sastavljen od AI agenata.I ne samo to – svaki agent ima ime, tačno definisanu poziciju, zadatke i „kolege“ sa kojima sarađuje i svi oni obavljaju zadatke koje bi inače radio čitav tim stručnjaka.
Pa, da ih upoznamo.
Ko su i šta rade Sintra AI agenti?
Buddy – Business Development Manager Zadužen za razvoj poslovanja. Analizira tržište, predlaže nove pravce rasta, planira lansiranje proizvoda i širenje tržišta.
Cassie – Customer Support Specialist Brine o korisničkoj podršci. Odgovara na pitanja korisnika, izrađuje bazu znanja, piše automatske odgovore i održava kvalitet komunikacije.
Commet – eCommerce Manager Vodi online prodavnicu. Postavlja proizvode, piše opise, predlaže cene i automatizuje prodajne procese.
Dexter – Data Analyst –Prati ključne metrike, izvlači uvide iz podataka, izrađuje vizualizacije i pomaže pri donošenju odluka na osnovu brojki.
Emmie – Email Marketer Kreira newslettere, email kampanje, win-back sekvence i automatizovane tokove komunikacije sa korisnicima.
Gigi – Personal Growth Coach Lični AI kouč. Pomaže u planiranju obaveza, ličnih ciljeva, treninga, obroka i svakodnevnog balansa.
Penn – Copywriter Piše oglase, blog postove, web tekstove, skripte za videe i sve što ima veze sa pisanjem koje prodaje.
Scouty – Recruiter Zadužen za zapošljavanje. Piše oglase, pomaže pri selekciji kandidata, pravi onboarding planove i intervjue.
Seomi – SEO Specialist Optimizuje sadržaj za pretraživače. Radi SEO audite, istražuje ključne reči, piše meta opise i strategije za bolje rangiranje.
Soshie – Social Media Manager Planira i objavljuje sadržaj na društvenim mrežama, prati trendove, meri učinak i pomaže u povećanju angažovanja.
Vizzy – Virtual Assistant Vodi kalendar, organizuje sastanke, zakazuje putovanja, pomaže u svakodnevnim administrativnim zadacima.
Milli – Sales Manager Piše prodajne mejlove, osmišljava cold call skripte, pomaže u postizanju prodajnih ciljeva i zatvaranju ponuda.
Izvor: sintra.ai
Svi agenti koriste specijalizovane „power-up“ funkcije i unapred podešene promptove koji im omogućavaju da brzo i tačno obavljaju zadatke. Njihov rad se oslanja i na zajedničku bazu znanja koja sadrži informacije o brendu, tonu komunikacije, ciljevima i dosadašnjoj interakciji sa korisnicima, tako da mogu da „razumeju“ šta se od njih očekuje. I jedna od glavnih prednosti je ta što može da se integriše sa dosta aplikacija, kao što su Facebook, Instagram, Gmail, Outlook, Google Drive…
Kako rade AI agenti?
U suštini, najlakše je zamisliti AI agenta kao digitalnog radnika – program koji razume instrukcije, donosi odluke i izvršava ih. Za razliku od klasičnih alata koji “čekaju” da ih koristiš ili namestiš podešavanja, agenti preuzimaju inicijativu: predlažu rešenja, pišu sadržaj, odgovaraju korisnicima ili analiziraju podatke – sve samostalno.
Zahvaljujući zajedničkom „mozgu“ (tzv. Brain AI), agenti dele informacije među sobom i pamte šta se prethodno radilo. Tako npr. Penn može da koristi tekst koji je prethodno kreirao Dexter na osnovu podataka, a Soshie da ga odmah objavi na društvenim mrežama.
Izvor: sintra.ai
Da li su bolji od ljudi?
U rutinskim zadacima – apsolutno. AI agenti su brži, ne umaraju se, ne greše zbog nemara ili pada koncentracije, dostupni su 24/7… Sintra korisnici su prijavili značajnu uštedu vremena, veću preciznost i veći stepen automatizacije. Neki tvrde da uštede i po nekoliko sati nedeljno na zadacima poput pisanja sadržaja, email kampanja, SEO analiza i organizacije.
Međutim, to ne znači da ljudi više nisu potrebni. AI ne zna da razume emocije, kontekst koji nije eksplicitno naveden ili da donosi strateške odluke u kompleksnim situacijama. Uloga ljudi se zato sve više premešta u nadgledanje, strateško usmeravanje i kreativni razvoj. Između ostalog sam zbog toga na početku teksta napisala da nije nužno distopija, jer je još uvek na nama da odlučimo kako ćemo se pozicionirati u odnosu na ono što je neizbežno – da tehnologija preuzme deo zadataka i profesija koje su do sada obavljali ljudi.
Izvor: sintra.ai
Ko još koristi AI agente?
Sintra nije usamljena u ovom eksperimentu. Neki od primera firmi i alata koji razvijaju ili koriste AI agente su:
ai.work – koristi AI agente za automatizaciju HR-a, IT podrške i finansija u velikim kompanijama. Prijavljuju smanjenje ručnog rada za čak 50–65%.
AutoGPT i BabyAGI – open-source agenti koji samostalno planiraju, analiziraju i izvršavaju zadatke.
Lindy – AI asistent koji vodi tvoj raspored, zakazuje pozive i piše mejlove.
Trend je jasan – sve više firmi testira i usvaja ovakve sisteme jer donose efikasnost i štede vreme, a u krajnjem to dovodi do povećanog profita.
Kako da ti AI ne uzme posao?
Odgovor je jednostavan: koristi ga. Ljudi koji znaju da “sarađuju” sa AI agentima, da ih nadgledaju, podešavaju i nadograđuju – neće biti zamenjeni. Naprotiv, biće neophodni.
Nauči da pišeš dobre promptove (jasno, precizno i s kontekstom), razvijaj veštine koje AI još ne može da zameni (emocionalna inteligencija, strategija, kreativnost), prati nove alate, eksperimentiši i podstiči radoznalost i kreativnost, razmišljaj kao „AI menadžer“ (čak i oni koji nisu na menadžerskim pozicijama više ne moraju sve da rade samostalno, već da znaju kome i kako da delegiraju).
Sintrin i slični poduhvati ne treba da nas uplaše, već da nas inspirišu i motivišu da steknemo nove veštine (ili unapredimo postojeće) koje će nas bolje pozicionirati na tržištu rada – u odnosu na ljude, a i mašine.
Ako ti je ova tema interesantna, preporučujem ti i Ognjenov blogu kom je izdvojio najvažnije informacije o tome šta su AI agenti, kako funkcionišu i koje su prednosti i izazovi njihovog korišćenja, a možeš da mi pišeš i u komentarima za dalju diskusiju.
Komentari isključeni za Kako izgleda firma sa 12 zaposlenih, a nijedan nije čovek?
Pre 5 godina desila se globalna pandemija. Da, da, time flies when you are (not) having fun. Od tada, tržište rada je počelo sa svojom seobom na internet. Pre korone i 2020. godine, manje od 6% radnika i radnica radilo je od kuće. Karantin i druge mere zaštite tokom pandemije, naterale su većinu kompanija, organizacija i institucija da konačno popuste svoje stege tradicionalnog načina rada i daju šansu remote radu. Pa su tako procenti skočili na 20% u 2020. godini i 28% u 2023.
Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, očekuje se da će do 2030. godine broj globalnih digitalnih radnih mesta porasti za oko 25%, na više od 90 miliona. Oko 40% digitalnih radnih mesta biće iz oblasti računovodstva, pravnih poslova i finansija, a po 10% ići će na korisničku podršku, IT i marketing, oglašavanje i komunikacije.
Predviđa se da će ovo biti najplaćeniji digitalni poslovi u 2030:
Da se, za sada, vratimo u sadašnjost. Sve više mladih iz regiona – bez previše iskustva, ali sa pravim veštinama – uspeva da pronađe pristojno plaćene freelance i remote poslove. Ako znaš engleski, umeš da napišeš dobar mejl i snalaziš se sa Wordom i Excelom, već si u prednosti.
Ovo su neki od poslova za koje ti ne treba stalna adresa, već samo laptop, internet i nekoliko konkretnih veština (po modelu Global Skills Taxonomy):
Virtuelni asistent ili asistentkinja
Šta radiš: Organizuješ raspored, odgovaraš na mejlove, vodiš tabele, pratiš sastanke, pišeš kratke izveštaje, praviš prezentacije.
Pro tip:Sve više kompanija angažuje virtuelne asistente iz različitih vremenskih zona, kako bi osigurale neprekidno poslovanje, pa svoju potragu proširi i na druge kontinente.
Fun fact:U 2023. prosečna satnica za juniore bila je oko 7–10$ na Upworku.
Social media menadžer ili menadžerka
Šta radiš: Praviš strategije objava, vizuale i videe, zakazuješ postove, analiziraš rezultate kampanja, pratiš trendove.
Pro tip: Iskoristi svoj Instagram profil (ukoliko još uvek nemaš nijednog klijenta) – sredi feed, analitiku i povećaj mu engagement i neka ti on posluži kao početni portfolio.
Pro tip: Umesto da pišeš o svemu, fokusiraj se na jednu ili dve oblasti koje te već zanimaju, da brže napreduješ i specijalizuješ se za tu nišu.
Fun fact: Copywriting se uglavnom naplaćuje po broju reči, a cena dosta varira u odnosu na oblast o kojoj pišeš i druge faktore, ali neki opšti raspon je oko 0,10$ do 0,40$ po reči.
Junior grafički ili web dizajner ili dizajnerka
Šta radiš: Praviš banere, postove, jednostavne web stranice, UX wireframe-ove, prezentacije, pitch deckove.
Ako su te zbunile potrebne veštine koje sam navela, savetujem ti da malo više istražiš temu Global Skills Taxonomy, model koji usvaja sve veći broj kompanija i koji će sigurno biti relevantan u narednim godinama. Tako ćeš, kada se predstavljaš potencijalnom klijentu, znati koje svoje veštine, stavove, vrednosti i znanja da stavljaš u prvi plan.
Kao što vidiš, formalno obrazovanje, iskustvo i portfolio ne moraju biti presudni da pronađeš svoj remote posao i zato:
Don’t look for a remote job. Look for a problem you can solve – remotely.
Postoji jedna stvar koju niko od nas nije mogao da izbegne poslednjih godina, ma koliko se pravili da nas ne zanima. Sve oko nas je postalo broj. Pratimo koliko pregleda ima reels koji smo objavili na Instagramu, koliko koraka smo napravili, koliko smo puta otvorili aplikaciju, koliko nam je telefon javio da smo imali “weekly screen time”. Možda ne primećujemo, ali već živimo u svetu u kojem se sve pretvara u podatak.
I dok se ti pitaš čime da se baviš, kojim putem u karijeri da kreneš, šta je to što će ti stvarno otvoriti vrata, globalno tržište rada je već odlučilo: veština rada sa podacima i veštačkom inteligencijom nije “plus”, već je postala osnovna pismenost. U poslednjem izveštaju World Economic Foruma, ova veština stoji na samom vrhu liste onoga što će do 2030. najviše odvajati ljude koji napreduju od onih koji samo pokušavaju da prate.
Izvor: www.weforum.org
Čak iako se svrstavaš u onu grupu mladih koja oseća blagi otpor prema svemu što zvuči kao matematika (myself inculded), AI & Big Data nije veština samo za programere. Ovo je veština koju već koristimo svaki put kada Google odabere najbolju rutu umesto nas, kada Netflix predvidi šta želimo da gledamo ili kada nam Instagram izbaci baš onaj sadržaj koji nas zadrži duže nego što bismo priznali ili želeli.
Razlika je samo u tome da li primećujemo šta se oko nas događa.
Kad pogledaš svet rada, vidiš istu stvar na mnogo ozbiljnijem nivou. Kompanije donose odluke na osnovu podataka – ne (samo) zato što je to moderno, nego zato što sve drugo postaje neefikasno. Kad imaš dovoljno informacija, možeš preciznije da predvidiš potražnju, bolje rasporediš resurse, bolje razumeš šta ljudi žele, izbegneš greške koje koštaju mnogo…
Zato WEF i kaže da će čak 39% ključnih veština radnika do 2030. biti drugačije nego danas, jer AI i analitika postaju sastavni deo svakog posla.
I tu dolazimo do tebe. I mene. I većine nas koji smo na tržištu rada, u najrazličitijim ulogama.
Niko ne očekuje da znaš sve. Niko ne očekuje da razumeš modele, neuralne mreže ili da programiraš, ako to ne želiš. Ali, ono što te može izdvojiti jeste sposobnost da razumeš kako se podaci koriste, kako AI utiče na tvoj posao i kako da koristiš alate koji ti skraćuju vreme i povećavaju kvalitet rada. To je ono što menja karijere.
Najprostije rečeno, veština AI & Big Data znači da znaš da koristiš alate i podatke na način da rade u tvoju korist, a ne umesto tebe. To nije znanje kodiranja, već znanje kako da iz ogromne količine informacija izvučeš ono što je tebi važno. Na primer: znaš da pustiš ChatGPT da ti analizira rezultate kampanje i kaže šta radi bolje; znaš da pogledaš brojke iza svog sadržaja i prilagodiš pristup; znaš da na osnovu podataka zaključiš šta ljudi stvarno žele, umesto da nagađaš.
Suština je da pređeš sa “koristim aplikacije” na “koristim informacije koje mi te aplikacije daju”, zato što će tvoja buduća karijera verovatno zavisiti od toga.
U praksi, a i mom ličnom iskustvu, to izgleda veoma jednostavno – oni koji znaju da čitaju podatke prave bolje kampanje. Oni koji razumeju AI donose pametnije odluke u biznisu. Oni koji mogu da spoje kreativnost sa informacijama postaju ljudi koji vide dalje od drugih. U trenutku u vremenu u kojem živimo, kada svako može da snimi video, objavi post, napravi prezentaciju… najveća prednost postaje sposobnost da razumeš zašto nešto radi, a ne samo kako. Nije bez razloga Simon Sinek rekao “start with why”.
Komentari isključeni za Rad sa podacima i veštačkom inteligencijom postaje nova pismenost
O promenama na tržištu rada najčešće govorimo kroz zanimanja koja dolaze u prvi plan, koja gube na značaju, koja se pojavljuju kao nova, a koja više nemaju isti značaj kao ranije i to je obično deo koji najbrže završi u naslovima. Međutim, ono što iz WEF Future of Jobs Report 2025 ostaje kao važnija i dugotrajnija poruka nije samo pitanje koji će poslovi rasti do 2030, već šta će se, pre svega, tražiti od ljudi koji te poslove rade.
Signali tržišta i varka brojeva
WEF je ove uvide zasnovao na odgovorima više od 1.000 poslodavaca iz 55 ekonomija i 22 industrijska klastera, koji zajedno predstavljaju više od 14 miliona radnika, pa ću u nastavku pokušati da iz tih nalaza izdvojim signale o tome kako poslodavci već sada razmišljaju.
To je i razlog zbog kog je previše usko čitati ovaj izveštaj samo kroz brojke od 170 miliona novih poslova i 92 miliona poslova koji će nestati ili biti istisnuti do 2030. Ta brojka jeste važna, ali je možda još važnije to što WEF procenjuje da će se 39% današnjih veština promeniti ili postati manje relevantno u narednih pet godina. Drugim rečima, veliki broj ljudi neće nužno promeniti profesiju, ali će morati da promene način na koji rade unutar nje.
Nisu sve važne veštine važne na isti način
Tu dolazimo do dela koji je možda najzanimljiviji za mlade koji danas grade karijeru, ali i za sve nas koji smo svesni da moramo biti u toku sa kretanjima na tržištu rada ako želimo da ostanemo relevantni. Kada čujemo “najtraženije veštine”, često prvo pomislimo na nešto usko tehničko, nešto što zvuči novo, sofisticirano i specijalizovano. Da, WEF vrlo jasno kaže da su AI i big data, zatim mreže i sajber bezbednost i tehnološka pismenost među veštinama koje će najbrže rasti do 2030, ali ta lista se tu ne završava.
Odmah uz njih stoje kreativno razmišljanje, otpornost, fleksibilnost i agilnost, radoznalost i celoživotno učenje, liderstvo i društveni uticaj, upravljanje talentima, analitičko razmišljanje i ekološka odgovornost. Već iz same te kombinacije vidi se nešto što je važnije od bilo koje pojedinačne “zvučne” reči ili naziva pozicije – tehnološke veštine rastu, ali ne potiskuju ljudske, već ih guraju još više u centar.
Zato je korisno napraviti razliku između dve stvari koje se često mešaju. Jedno su veštine koje su već danas “core”, dakle temeljne za veliki broj organizacija i kompanija, a drugo su veštine koje će najbrže rasti u važnosti do 2030.
Razlika se najjasnije vidi na dve WEF-ove grafike:
U prvoj grupi WEF i dalje na sam vrh stavlja analitičko razmišljanje, zatim otpornost, fleksibilnost i agilnost, pa liderstvo i društveni uticaj, kreativno razmišljanje i motivaciju i samosvest. Tek posle njih dolazi tehnološka pismenost i druge prateće kompetencije.
Novi izveštaj, nova rangiranja, ista šira slika
Zanimljivo je i ono što se vidi tek kada se ovaj izveštaj uporedi sa WEF izdanjem iz 2023. Tada su u vrhu rastućih veština bili kreativno razmišljanje, analitičko razmišljanje i tehnološka pismenost, a za njima su sledili radoznalost i celoživotno učenje, otpornost, fleksibilnost i agilnost, motivacija i samosvest, sistemsko razmišljanje, AI i big data, upravljanje talentima i usmerenost na potrebe korisnika.
U novoj listi, iz 2025, AI je skočio na sam vrh, pojavili su se mreže i sajber bezbednost i ekološka odgovornost, a veštine poput motivacije i samosvesti, sistemskog razmišljanja i usmerenost na potrebe korisnika ispale su iz top 10 najbrže rastućih.
Međutim, to ne znači da su postale nevažne. Naprotiv, deo njih se pomerio iz zone “novo i brzo raste” u zonu onoga što postaje podrazumevani minimum. WEF čak eksplicitno beleži da su, u poređenju sa 2023, naročito porasli značaj liderstva i društvenog uticaja, otpornosti, fleksibilnosti i agilnosti i AI i big data.
Upravo tu je, po mom mišljenju, suština ovog izveštaja – trendovi i liste se menjaju, veštine se pomeraju, ali šira slika ostaje ista. Neke veštine ostaju u vrhu baš zato što nisu vezane za jedan alat, jednu platformu ili jednu fazu tržišta. Analitičko razmišljanje je najbolji primer za to. Ono nije “atraktivno” na isti način na koji su atraktivni AI ili sajber bezbednost, ali WEF ga i dalje drži na prvom mestu među core veštinama.
To govori da tržište rada možda jeste fascinirano novim tehnologijama, ali još uvek najviše vrednuje ljude koji umeju da razumeju kontekst, razlikuju važno od nevažnog i donesu smislen sud kada odgovor nije unapred zadat.
I drugi relevantni izvori vide isti obrazac
WEF, međutim, nije jedini izvor koji ukazuje na ovaj obrazac. LinkedIn u svom Work Change Report 2025 procenjuje da će se do 2030. promeniti oko 70% veština koje se koriste u većini poslova, a da je tempo kojim profesionalci dodaju nove veštine na svoje LinkedIn profile porastao za 140% od 2022. godine.
U istom izveštaju naglašava se da uz tehničke veštine raste i značaj veština kao što su komunikacija i liderstvo, što je važna potvrda da “human skills” nisu sporedna kategorija, već deo prilagođavanja tržištu koje postaje složenije.
Izvor: LinkedIn Work Change Report
Sličan signal dolazi i sa Coursera platforme. U njihovom Global Skills Report 2025 i pratećem tumačenju navodi se da su upisi na GenAI sadržaje porasli za 195% u odnosu na prethodnu godinu, uz više od 8 miliona ukupnih upisa.
Zato, kada se ta brojka pročita zajedno sa WEF-om, postaje jasnije da tržište ne traži samo ljude koji znaju da koriste nove alate, već ljude koji te alate umeju da uklope u širu logiku rada, odlučivanja i rešavanja problema.
Izvor: Coursera Global Skills Report 2025
OECD ovoj slici dodaje još jednu važnu nijansu. U analizama o veštinama i budućnosti rada OECD sve više ističe prilagodljivo rešavanje problema (adaptive problem solving), odnosno sposobnost da se čovek snađe u situaciji u kojoj rešenje nije odmah jasno i u kojoj se uslovi menjaju dok problem još traje. Ta veština je, prema OECD-u, povezana i sa većom verovatnoćom učešća na tržištu rada i sa višim zaradama.
To je dobar podsetnik da iza zvučnih pojmova kao što su analitičko razmišljanje, prilagodljivost ili celoživotno učenje stoji i vrlo konkretna tržišna vrednost.
Ko je, zapravo, pobednik?
Možda je zato najkorisnije čitati WEF-ovu listu top 10 veština ne kao konačnu listu “pobednika”, već kao mapu pravca. Ona pokazuje da će do 2030. biti traženi i oni koji razumeju AI, podatke, bezbednost i tehnologiju, i oni koji umeju da misle, uče, vode, sarađuju i ostanu stabilni kada stvari više nisu linearne.
Ako postoji jedna poruka koju iz ovog izveštaja vredi zapamtiti, onda to nije da su “meke” veštine pobedile “tvrde”, niti obrnuto. Pre će biti da tržište sve manje veruje u tu podelu. Ono što postaje dragoceno jeste kombinacija: tehnička pismenost bez mehaničnosti, i ljudska širina bez nejasnoće.
Zato ovaj tekst možda i ne treba da se završi pitanjem “koja će veština biti najvažnija”, već drugim, preciznijim pitanjem: koje veštine ostaju vredne, čak i kada se lista promeni?
Zamisli mlade iz malih zajednica širom Bosne i Hercegovine kako, uz podršku veštačke inteligencije, sami osmišljavaju projekte, pišu prijave i pokreću kampanje koje menjaju naše okruženje na bolje. Upravo je iz tog procesa nastala nova crowdfunding kampanja Mozaik omladinskih banaka, koja se odvija u okviru Rolify zajednice. Ovo je prva AI-powered crowdfunding kampanja u grantmakingu u regiji i evo zašto želiš da budeš deo nje.
Mladi imaju rešenja koja se tiču i tvoje svakodnevice
Previše zbunjujućih reči već na samom početku, znam, pa evo kratkog objašnjenja o čemu se radi. Na platformi rolify.info/crowdfunding, možeš da se detaljno upoznaš sa svakim projektom i novčano podržiš mlade iz BiH koji pokreću pozitivne promene u svojim zajednicama. Digitalno, bezbedno i sigurno, bez straha gde ide taj novac (ukoliko projekat kome doniramo bilo koji iznos ne pobedi, celokupan iznos će nam se vratiti na račun sa kog smo platili).
Tokom pripreme svojih prijava, mladi su koristili AI asistente, odnosno digitalne pomagače, koji su ih vodili kroz ceo proces: od pisanja prijava, preko analize veština koje razvijaju na tom putu, do kreiranja sadržaja za kampanju.
Zahvaljujući tome, oni nisu samo napisali projekte. Oni su naučili kako AI može da im pomogne da misle strateški, da se izraze bolje i da sami oblikuju promenu.
AI im je pomagao i da promovišu svoje ideje: davao je predloge za tekstove, objave na društvenim mrežama, pa čak i savete kako da ispričaju svoju priču tako da pokrene ljude da doniraju.
Na kraju, svaki projekat je prolazio kroz AI pregled prijave – alat koji je proveravao da li je sve dobro popunjeno i davao sugestije kako da se prijava unapredi pre slanja.
Drugim rečima, mladi su u hodu učili šta sve dobijaju osim granta – nove veštine koje im pomažu da budu spremniji za poslove budućnosti i svetsko tržište.
Peer mentoring i zajednica koja (do)nosi promene
Mladi su uz podršku AI-a razvijali nove veštine, od kreiranja crowdfunding kampanja, pisanja projektnih prijedloga i storytellinga, do digitalne komunikacije i prezentovanja ideja, ali nije im samo veštačka inteligencija bila podrška u ovom procesu.
Ono što ovu kampanju čini drugačijom jeste što je potpuno youth-driven – od ideja, do realizacije i promocije. Mladi su pomagali jedni drugima kroz peer mentoring, uz podršku AI-driven tehnologije koja im je nudila savete, predloge i edukativne resurse.
Mladi su kroz taj proces razvijali veštine koje se danas ubrajaju među najtraženije na tržištu rada: kritičko mišljenje, saradnju, kreativnost, upotrebu digitalnih alata i sposobnost da ideju pretoče u akciju.
Crowdfunding kao nova prilika za mlade lidere i liderke
Za mnoge od njih, crowdfunding je bio potpuno novo iskustvo. Do sada su čuli da znači „prikupljanje sredstava putem zajednice“, ali sada su otkrili šta to zaista znači: da nauče kako da komuniciraju sa svojom publikom, kako da izgrade poverenje i kako da pokažu da njihova ideja vredi podrške.
To je više od procesa prikupljanja donacija, to je i škola liderstva, komunikacije i poverenja. I, što je najvažnije, to je prilika da zajednica zajedno učestvuje u stvaranju promena.
Svaka donacija, svaka podela i svaka podrška mladima znači više od novca. Znači veru u društveno odgovorne ideje, poverenje u nove generacije i zajednicu koja ne čeka da neko drugi napravi promenu.
Uključi se i ti!
Na rolify.info/crowdfunding možeš pronaći 153 projekta koje su osmislili mladi širom BiH i podržati one koji te najviše inspirišu. Samo jedna kafa manje, nekome može biti vetar u leđa za ceo život. Zato 👇
Do sada su u sektoru veštačke inteligencije dominirali američki giganti poput OpenAI i Google DeepMind-a, ali je relativno mali kineski startap DeepSeek uspeo da, za jako kratko vreme, napravi čitavu pometnju na tržištu. U pitanju je kineski AI model koji je postao najpreuzimanija aplikacija u SAD-u, ali su američke vlasti brzo reagovale i zabranile njegovu upotrebu među zvaničnim institucijama, uključujući američku mornaricu i Kongres, zbog navodnih bezbednosnih rizika i potencijalne zloupotrebe podataka.
Kako je jedan relativno nepoznat startup uspeo da zaseni ChatGPT i zašto je tako brzo zabranjen u Americi?
Šta je DeepSeek i kako je nastao?
DeepSeek je kineska kompanija za razvoj veštačke inteligencije, osnovana 2023. godine u Hangdžouu. Njihov glavni proizvod, AI model DeepSeek-R1, predstavljen je kao alternativa OpenAI-ovom ChatGPT-u, ali sa značajnim razlikama u arhitekturi i pristupu.
Za razliku od drugih AI kompanija koje troše milijarde dolara na razvoj, DeepSeek je razvijen sa budžetom manjim od šest miliona dolara – što je gotovo neverovatno kada se uzme u obzir da su OpenAI i Google potrošili desetine milijardi dolara na svoje modele. Uprkos ograničenim resursima, DeepSeek je uspeo da postane najpreuzimanija besplatna aplikacija na Apple App Store-u u SAD-u.
Kako je DeepSeek pretekao ChatGPT?
Besplatno korišćenje: Dok je OpenAI uveo pretplatu za naprednije verzije ChatGPT-a, DeepSeek je korisnicima ponudio napredne AI funkcije potpuno besplatno i tako je privukao ogroman broj korisnika.
Efikasniji algoritam: DeepSeek koristi optimizovan model koji je značajno manji i jeftiniji za pokretanje, a pritom pruža izuzetno dobre rezultate.
Brzina i jednostavnost: Oni koji su do sada koristili ovu aplikaciju, kažu da je radila neverovatno brzo, bez zastoja koji su često prisutni kod ChatGPT-a kada su serveri preopterećeni.
Manje cenzure: Korisnici su primetili i da je DeepSeek manje ograničen u odgovorima u poređenju sa ChatGPT-om.
Zašto su SAD odmah zabranile DeepSeek?
U roku od nekoliko dana, američke vlasti su ga zabranile u Apple Store-u, navodeći „bezbednosne rizike“. S obzirom na to da je DeepSeek kineski proizvod, pretpostavlja se da bi mogao da prikuplja podatke korisnika i prenosi ih kineskim vlastima. Iz istog razloga je zabranjen i TikTok, pa videćemo da li će Tramp stati u odbranu i ove kineske kompanije. Još jedan od razloga za zabranu DeepSeek-a bio je zato što je on manje restriktivan od ChatGPT-a, što može dovesti do potencijalnog širenja (dez)informacija.
Takođe, Microsoft i OpenAI istražuju da li je grupa povezana sa kineskom kompanijom DeepSeek nepropisno pribavila podatke iz OpenAI-ovog API-ja. Sumnja se da su pojedinci povezani sa DeepSeek-om izvukli veliku količinu podataka koristeći ovaj interfejs, što je potencijalna krađa intelektualne svojine.
REUTERS/Violeta Santos Moura/Illustration
Kako DeepSeek funkcioniše i po čemu se razlikuje od ChatGPT-a?
Iako su oba modela zasnovana na velikim jezičkim modelima (LLM), postoje značajne razlike između DeepSeek-a i ChatGPT-a:
Arhitektura i optimizacija: DeepSeek koristi sofisticiraniji algoritam koji omogućava bolje performanse uz manje resurse, dok je ChatGPT zahtevan i sklon preopterećenju servera.
Otvoreni kod: DeepSeek je, za razliku od ChatGPT-a, otvorenog koda, što znači da bilo ko može koristiti i prilagođavati njegov model.
Pristup podacima: Postoje glasine da DeepSeek koristi ogromne količine podataka sa kineskog interneta, uključujući izvore koje OpenAI ne može da koristi zbog autorskih prava i etičkih ograničenja.
Cenzura i moderacija: DeepSeek nudi manje ograničenja u odgovorima, dok je ChatGPT programiran da filtrira određene teme i izraze.
Iako je prerano govoriti o preuzimanju vodećeg mesta u odnosu na druge AI modele, svakako je interesantno videti da se neko novi pojavio u ovoj trci. Piši mi u komentarima ako i ti isprobaš ovu aplikaciju i da li ima još nekih razlika u odnosu na ChatGPT?
U prethodnom blogu bavila sam se temom Zašto 1 od 7 kompanija ne želi da zaposli Gen Z u 2025? Danas se bavim onima koji žele da razumeju ovu generaciju i smanje jaz između njih i svojih zaposlenih. Design Thinking metodologija, koja se temelji na empatiji i kreativnosti, pruža priliku da se razlike u vrednostima i očekivanjima prevaziđu i iskoriste kao osnova za inovacije.
ŠTA JE DESIGN THINKING I ZAŠTO BAŠ TO?
Nisam ekspertkinja za Design Thinking, ali ću se potruditi da prenesem ono što sam do sada naučila, svoje iskustvo, kao i iskustvo nekoga ko zna više od mene u ovoj oblasti.
Design Thinking je metodologija koja se fokusira na krajnjeg korisnika, odnosno u ovom slučaju – zaposlenog. Bazira se na empatiji, kreativnosti i iterativnom procesu rešavanja problema. U osnovi, Design Thinking ti pomaže da stavljaš sebe u cipele drugih da bolje razumeš njihove potrebe. A zašto je to važno? Zato što su mnogi problemi između poslodavaca i Gen Z rezultat nerazumevanja njihovih motivacija, vrednosti i načina rada.
KO JE GEN Z I ZAŠTO BAŠ ONI?
Generacija Z, mladi rođeni između sredine 90-ih i ranih 2010-ih, donosi potpuno novi pristup radu i komunikaciji. Očekuju fleksibilnost, traže smisao u poslu koji rade, i često postavljaju visoke standarde kad su u pitanju etičnost i autentičnost brendova. Ako si poslodavac koji se oslanja na tradicionalne pristupe, lako možeš naići na nesporazume i razlike u očekivanjima. Tu Design Thinking može da stupi na scenu kao potencijalno rešenje jer pruža okvir u kojem mladi mogu da doprinesu na način koji je u skladu s njihovim vrednostima, dok poslodavci dobijaju inovativna rešenja za svoje izazove.
Nedavno sam učestvovala na Design Thinking radionici, koju je organizovala Talks and Folks – jedinstvena agencija specijalizovana za javno govorništvo u ovom delu jugoistočne Evrope, koja okuplja vrhunske stručnjake iz različitih oblasti – biznisa, sporta, nauke, umetnosti, kulture i mnogih drugih. Kao govornici i mentori, oni inspirišu, edukuju i podržavaju razvoj pojedinaca i organizacija kroz prilagođene programe i događaje.
Radionicu na kojoj sam učestvovala vodio je Milovan Dekić, trener i jedan od autora knjige Design Thinking, koju toplo preporučujem. Dva dana intenzivnog rada, učenja o teorijskom delu i praktične primene DT metodologije bili su dovoljni da se dodatno zainteresujem za ovu temu i pokušam da je primenim u svom radu sa Gen Z, primarno kroz program prakse u Rolifyu.
Spomenula sam da ću preneti iskustvo nekoga ko zna više od mene u ovoj oblasti, pa sam zato zamolila Aleksandru Čelić, direktorku poslovnog razvoja u Talks and Folks, da mi kaže svoje utiske o radu sa Gen Z i kako su oni reagovali na trening.
“Iskustva sa treninga Design Thinking-a u kojima su učestvovali pripadnici generacije Z su zaista inspirativna. Mladi iz ove generacije donose svežu perspektivu i izuzetno brzo se prilagođavaju metodologiji. Njihova otvorenost prema novim idejama i spremnost na saradnju često rezultiraju inovativnim rešenjima koje dobijaju priliku da zažive u realnom vremenu.”
Kroz rad i mentorisanje mladih iz generacije Z, postalo mi je jasno koliko su im inspiracija i kreativnost važni u poslu kojim se bave, što potvrđuju i iskustva sa Design Thinking treninga koje je pomenula Aleksandra. Sigurna sam da ovo nisu izolovani slučajevi.
Ciljevi kompanije ne moraju da se menjaju, ali način na koji dolazimo do njihovog ostvarenja više ne može da bude monoton. Barem ne ukoliko želimo da imamo kvalitetne i zadovoljne zaposlene. Gen Z je uzdrmala sve moguće poretke koji su se održavali godinama i decenijama, ustaljene prakse i procedure koje niko nije želeo ili mogao da preispita i inovira. Poslodavcima to može izgledati kao buntovništvo, ali onima koji to prihvate može doneti dugoročni opstanak na tržištu.
Aleksandra Čelić, direktorka poslovnog razvoja u Talks and Folks, istakla je koliko je Design Thinking značajan za rad sa generacijom Z, posebno u kontekstu njihovih interesovanja i pristupa inovacijama:
“S obzirom na njihov afinitet ka tehnologiji i timskom radu, Design Thinking im pruža idealan okvir da svoje ideje pretoče u konkretne rezultate. Takođe, često ističu koliko im je značilo što su imali priliku da se povežu sa stručnjacima iz ove oblasti i dobiju povratne informacije na svoje ideje. Njihova radoznalost, otvorenost prema eksperimentisanju i želja da ostavi pozitivan uticaj na društvo čine naše treninge jedinstvenim iskustvom za sve učesnike.”
Često se ističe da generacija Z ne traži samo materijalnu korist od posla, već im je izuzetno važan etički aspekt i osećaj doprinosa održivosti i napretku svojih zajednica. Aleksandrino iskustvo rada sa mladima potvrđuje ovu tvrdnju, naglašavajući da su kroz taj proces dodatno razvili i ključne veštine koje im pomažu u profesionalnom razvoju:
“Na jednom od treninga, grupa mladih je osmislila koncept za aplikaciju koja povezuje lokalne proizvođače sa kupcima, što je pokazalo njihovu svest o održivosti i lokalnoj zajednici. Nakon treninga, mnogi učesnici su isticali kako im je ovaj proces pomogao da razumeju kako strukturirano pristupiti rešavanju problema, što su ocenili kao dragocenu veštinu za buduće profesionalne izazove.”
KAKO DESIGN THNKING POVEZUJE POSLODAVCE I GEN Z?
Da sumiramo. Design Thinking nije samo metodologija, već i mindset koji može promeniti način na koji pristupaš problemima u kompaniji. Može značajno smanjiti jaz između poslodavaca i Gen Z jer stavlja fokus na njihove stvarne potrebe i očekivanja, dok im ujedno daje mogućnost da ispolje svoju kreativnost. Ovaj pristup omogućava poslodavcima da brzo reaguju na promene, prilagode svoje prakse i stvore okruženje u kojem se Gen Z oseća vrednovano i motivisano. Istovremeno, zaposlenima daje osećaj da su njihovi glasovi i mišljenja važni, što stvara jaču povezanost sa kompanijom.
Gen Z očekuje autentičnost i angažman, a Design Thinking im upravo to može pružiti. Umesto jednostranog pristupa, gde poslodavac nameće rešenja, ovde zajedno dolazimo do najboljih načina za unapređenje radne atmosfere, a zadovoljni zaposleni postižu bolje rezultate.
Komentari isključeni za Kako Design Thinking povezuje poslodavce i Gen Z
Generacija Z, mladi rođeni između 1997. i 2012. godine, donela je novu dinamiku na tržište rada. Okruženi smo blogovima, emisijama, statusima na LinkedInu, sa stavovima da se njihove vrednosti, očekivanja i pristup poslu značajno razlikuju od prethodnih generacija. Da li su stvarno toliko različiti? I ako jesu, da li je to problem ili korak ka pozitivnim promenama na tržištu rada?
Ono što je sigurno, to je da je Gen Z uzdrmala postojeći poredak. Ovakav odnos često dovodi do nesporazuma i tenzija sa poslodavcima. S jedne strane, poslodavci ih vide kao tehnički pismene i inovativne, ali im zameraju da su previše zahtevni, nestrpljivi i neodgovorni. S druge strane, pripadnici Gen Z smatraju da poslodavci ne razumeju njihove prioritete, poput balansa između posla i privatnog života, potrebe za transparentnom komunikacijom i društvene odgovornosti.
Šta kažu poslodavci?
Ono oko čega se većina slaže jeste da generacija Z donosi neverovatnu sposobnost da brzo uče i prilagođavaju se tehnologiji. Međutim, izazov je kako ih motivisati na privrženost kompaniji u kojoj su zaposleni. Oni često traže brze rezultate i jasnu, dugoročnu perspektivu, što se ponekad sukobljava sa strategijama kompanija.
Jedna od najvećih promena u odnosu na prethodne generacije, koje su ostajale “zaglavljene” u istoj kompaniji godinama, pa čak i decenijama, zbog straha od rizika, izlaska iz komfor zone i brojnih drugih faktora, jeste da Gen Z mnogo lakše i češće daje otkaz.
Međutim, zbog sve većeg jaza i razilaženja u stavovima, sada i poslodavci sve manje prezaju od otpuštanja mladih kolega i koleginica.
Orianna Rosa Royle, novinarka u oblasti vođstva, karijere i kompanijske kulture i dobitnica brojnih nagrada, u svom članku za Fortune navela je:
„Šest od deset poslodavaca već je otpustilo deo radnika iz Gen Z koje su zaposlili odmah nakon fakulteta ove godine. Glavni razlozi su nedostatak motivacije, profesionalnosti, i loše komunikacione veštine. Poslodavci se žale na kašnjenja na posao i neprikladnu poslovnu komunikaciju.“
Orianna je prenela i izjavu CEO-a Amazona, Andy Jassyja, da uspeh u dvadesetim godinama zavisi od stava: “Menadžeri radije rade s pozitivnim ljudima.” Slično, Richard Branson i Mark Zuckerberg ističu da su stav i ličnost važniji od diploma.
Osim sve češćih otkaza, istraživanje koje je objavio Intelligent pokazuje da je 1 od 6 kompanija neodlučna kada je u pitanju zapošljavanje mladih koji su nedavno diplomirali, dok 1 od 7 kompanija ne želi da zaposli Gen Z u 2025, a ovo navode kao glavne razloge:
*U pomenutom istraživanju učestvovalo je 966 osoba zaposlenih na vodećim pozicijama.
Šta traži Gen Z?
Pripadnici Gen Z imaju svoje izazove s kojima se suočavaju na radnom mestu. U članku koji je objavio Deloitte Digital pitali su dvoje mladih, Alexu i Stevea, koji rade na pozicijama Technical Account Manager i Sales Development Rep, šta su im najveći izazovi od kad su ušli na tržište rada:
„Želim da imam jasnu granicu između posla i slobodnog vremena, ali često osećam da poslodavci to ne poštuju. Važno je da imamo podršku za mentalno zdravlje i balans.“
„Borim se sa time da razumem gde posao staje, a moj život počinje. Poslodavci treba da nam omoguće veću fleksibilnost i uvid u našu ulogu unutar kompanije.“
Iako ovo ne predstavlja stav svih mladih, definitivno sumira ono što često slušamo da su “zahtevi” Gen Z zaposlenih – balans između privatnog i poslovnog života, fleksibilnost i jasna, dugoročna perspektiva.
To je potvrdilo i istraživanje koje je sproveo Deloitte u Singapuru, u kom je 69% mladih, koji spadaju u generaciju Z, navelo da bi počelo sa traženjem novog posla ukoliko bi poslodavci insistirali na punom radnom vremenu i radu iz kancelarije.
„Gen Z ne traži samo posao, već priliku da se razvijaju i doprinesu širem društvenom dobru.“
Andy Sim, potpredsednik i generalni direktor Dell Technologies u Singapuru
Andy takođe naglašava važnost digitalne pismenosti i kontinuiranog razvoja veština za privlačenje i zadržavanje Gen Z zaposlenih.
Moto koji, po mom mišljenju, najbolje oslikava Gen Z i njihov stav našla sam u članku koji je objavio The Recursive:
“Let me play and let me loose”, odnosno “Pusti me da se igram i daj mi slobodu.”
Kako smanjiti jaz?
Iako godine i zrelost donose mnogo veće iskustvo i znanje, mladost donosi novu perspektivu i inovacije. Zato umesto konstantne borbe ko je u pravu, prisilnog održavanja ili nasilnog rušenja statusa quo, spoj iskustva, znanja i svežine mogu doneti mnogo bolje rezultate kada se udruže.
Huy Nguyen, glavni savetnik za obrazovanje i razvoj karijere u Intelligent, dao je sjajan savet kako kompanije mogu smanjiti jaz sa Gen Z zaposlenima:
„Menadžeri često olako prihvate stereotipe o generaciji Z i potpuno ih odbace; međutim, kompanije imaju jednaku odgovornost da pripreme nedavne diplomce za svoje radno okruženje i pruže im šansu za uspeh. Razumevanjem izazova s kojima se susreću mladi radnici i radnice, firme mogu biti proaktivnije uvođenjem formalnih programa za uvođenje novih zaposlenih, koji jasno definišu kulturu i očekivanja kompanije. Uparivanje mladih diplomaca s mentorima u firmi može doneti velike koristi, pružajući im smernice, povratne informacije i podršku za uspeh.“
Za kraj bih volela da uradimo jedno putovanje u (ne tako davnu) prošlost i prisetimo se stava i komentara koje su imali ljudi na vodećim pozicijama u vreme kada su Milenijalci tek ulazili na tržište rada. Sumiraću ih sa naslovnom stranom TIME magazina iz 2013. godine:
Fotograf Andrew B. Myers za TIME magazin
Nisam sigurna da li će Milenijalci spasiti sve(t), ali smo barem srušili većinu ovih predrasuda.
Dakle, da li su mladi “sve gori” ili mi ponavljamo greške prethodnih generacija, etiketiranjem onih koji tek ulaze u svet odraslih? Da li ćemo im tako objasniti gde greše ili samo stvoriti još veći jaz i podsticati inat i želju da se razlikuju od prethodnih generacija?
Pre par meseci, lansirali smo novu inicijativu u našoj zajednici – Rolify Ambassadors program i predstavili našu prvu ambasadoricu, Laylu Jusko. S obzirom na sjajne reakcije i saradnju koje smo ostvarili nakon lansiranja programa, odlučili smo da pružimo priliku i drugim mladima da postanu Rolify zaštitno lice.
Zato ti danas predstavljamo našu novu Ambasadoricu – Vladanu Jovanović!
Vladana ima 20 godina i dolazi iz Ugljevika. Takođe je mlada aktivistkinja i strastvena zaljubljenica u defektologiju, trenutno studentkinja Specijalne edukacije i rehabilitacije na Univerzitetu u Tuzli. Aktivizmom se bavi još od svoje 15. godine, kada je prepoznala značaj jačanja lokalne zajednice i važnost omladinskog angažmana. Njena posvećenost društvenom angažmanu i edukaciji je očigledna – uvek u potrazi za novim prilikama i izazovima, Vladana radi na promovisanju inkluzije u društvu, unapređenju javnog zdravlja, podršci mladima, ali i zaštiti životne sredine.
U svojoj lokalnoj zajednici Ugljevik, koja je pogođena zagađenjem vazduha zbog prisustva Termoelektrane, Vladana se aktivno zalaže za ekološke inicijative i podizanje svesti o štetnosti zagađenja. Njeni napori usmereni su na pronalaženje rešenja i uključivanje mladih u akcije očuvanja životne sredine.
Kao liderka u svojoj zajednici, bila je članica YAB-a pri Ambasadi Švajcarske 2023/24, a sada je deo njihovog Alumni programa. Za Vladanu, svako novo iskustvo donosi izazove koje vidi kao priliku za rast i postizanje novih ciljeva.
Pored brojnih aktivnosti u Ugljeviku, Vladana je predsednica Udruženja građana “Korijeni” Ugljevik, gde s mladima vodi projekte s ciljem jačanja kapaciteta njihove zajednice.
Njeno poslednje ostvarenje, projekat “Pozitivne priče pod vedrim nebom”, koji je podržan kroz Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD2), finansiran od strane Evropske unije, a sproveden uz podršku UNDP-a, predstavlja svetli primer kako mladi mogu pozitivno uticati na svoju okolinu.
Vladana je strastvena prema nevladinom sektoru i stalno traži prilike za dalji profesionalni razvoj u ovoj oblasti. Osim toga, zaljubljenica je u filmove i serije, što joj pomaže da uspostavi balans između profesionalnih obaveza i slobodnog vremena. Voli da piše i koristi pisanje kao način izražavanja i refleksije.
Fun fact o meni? Iako volim organizaciju i liderstvo, nije retko da me uhvati želja da binge-watchujem novu seriju ili istražim neki indie film.
Kroz svaki novi projekat i iskustvo, Vladana nastoji da proširi horizonte, kako svoje, tako i svoje zajednice, kao i da ostavi trag koji inspiriše druge mlade da se uključe i postanu lideri i liderke u svojim sredinama.
Sa Vladanom se možeš povezati preko Rolifyja ili Instagrama, a možeš da pročitaš i njena prva dva bloga u našoj zajednici:
Rolify internship program sprovodimo već više od 4 godine i kroz njega je prošlo preko 30 mladih. To je preko 10 ciklusa prakse i više stotina prijava. Kako se onda izdvojiti u moru kvalitetnih kandidata i kandidatkinja? Potrudiću se da ti pružim ključne smernice kako da unaprediš svoju prijavu i možda baš ti postaneš deo našeg tima, kao deo nove generacije Rolify interna i internica.
P.S. U ovom blogu pišem iz svoje perspektive, zato je i naslov kako dobiti praksu u Rolifyu, ali verujem da ćeš neke od saveta moći da primeniš i ako se prijavljuješ negde drugo.
Istraži gde se prijavljuješ
Kada su prakse u pitanju, jedna od glavnih stavki koje su nam bitne kod selekcije prijava je da li i koliko su aplikant ili aplikantica upoznali Rolify. Pre nego što se prijaviš, izdvoji vreme da upoznaš našu zajednicu.
Ako već nisi deo Rolifya, registruj se, istraži šta radimo, kojim temama se bavimo i kako sve to funkcioniše (iz tvog ugla). Ovo će ti pomoći da bolje razumeš našu misiju i vrednosti, kao i da vidiš gde se ti uklapaš i da li je ova praksa uopšte za tebe.
Fokus na veštine
Posle urađenog prvog koraka, odnosno upoznavanja sa Rolify zajednicom, znaćeš da nam je jedan od glavnih fokusa upravo na razvijanju veština kod mladih. Kroz sve naše aktivnosti, a naročito kroz praksu, radimo na veštinama budućnosti koje će ti dati prednost na tržištu rada i pripremiti te za (prve) poslovne poduhvate.
Rolify vrednuje tvoje veštine, ali ne očekujemo da već imaš profesionalno iskustvo. Umesto toga, tražimo od tebe da pokažeš znanje i interesovanje za digitalni marketing. Važno je da si upoznat ili upoznata sa osnovama, a još važnije da želiš da učiš i razvijaš se kroz praksu.
Proaktivnost & kreativnost
Proaktivnost i kreativnost su neke od najvažnijih veština koje su ti potrebne na početku, dok još ne skupiš dovoljno iskustva i razviješ nove.
Proaktivnost nije samo puko obavljanje zadataka, to je sposobnost da prepoznaš potrebe tima ili kampanje na kojoj radimo i preuzmeš inicijativu da ih ispuniš. Na praksi u Rolifyu, proaktivnost znači da nećeš čekati da ti neko dodeli zadatak, već ćeš istraživati načine kako još možeš doprineti, mimo redovnih zadataka koje dobijaš od svog mentora ili mentorke. Bilo da je to predlaganje novih ideja za kampanje, identifikovanje novih trendova u digitalnom marketingu ili nuđenje pomoći kolegama i koleginicama kada imaš višak vremena – sve to će doprineti i tebi i kolektivu u kom radiš.
Veruj mi, radno vreme je sasvim dovoljno za sve te aktivnosti, a upravo tako razvijaš i organizacione veštine i time management. Win-Win!
Uz to, u svetu digitalnog marketinga trendovi se brzo menjaju, pa zato stavljamo kreativnost uz proaktivnost kao savršen tandem! Kreativnost nije samo u osmišljavanju novih ideja, već i u sposobnosti da postojeće pristupe unaprediš i prilagodiš specifičnim potrebama. Ona ti omogućava da zadržiš relevantnost i privučeš pažnju ciljne grupe, da problemima pristupaš iz drugačijeg ugla, donosiš inovativna rešenja i unosiš svežinu u svakodnevne zadatke.
Definiši svoju ulogu na praksi
Iako se prijavljuješ na praksu u oblasti digitalnog marketinga i logično je da ćeš se time baviti, tu ipak postoji dosta prostora da se profilišeš i usmeriš. Uvek je dobro da u svojoj prijavi jasno definišeš kako vidiš svoju ulogu na praksi. Razmisli o tome šta želiš da radiš, u kojim kampanjama želiš da učestvuješ i kako bi ti te aktivosti doprinele da unaprediš svoje veštine, dok uporedo doprinosiš zajednici.
Važno je da pokažeš ne samo da razumeš šta se očekuje od tebe, već i da razmišljaš o tome kako možeš aktivno doprineti timu. Definisanje uloge nije samo pitanje odgovornosti, već i prilika da predstaviš svoje ideje, ambicije i viziju.
Autentičnost & motivacija
Na kraju, jako je važno da u svojoj prijavi prikažeš i svoju autentičnost i motivisanost. Pokaži ko si, šta te motiviše i zašto baš želiš praksu u Rolifyu. U okruženju kao što je Rolify, gde se ceni timski rad i iskrena komunikacija, biti svoj je ključno za izgradnju poverenja i uspešnu saradnju. Nismo u potrazi za savršenstvom, već za ljudima koji žele da rastu i razvijaju se zajedno sa nama, tako da nema potrebe da ulepšavaš ili preuveličavaš svoje kvalitete.
Sa druge strane, motivisanost je jasan znak da si ozbiljan ili ozbiljna u vezi sa praksom i da vidiš dugoročnu vrednost u iskustvu koje možeš steći u Rolifyu. Motivisani kandidati i kandidatkinje su oni koji se ne zadovoljavaju samo izvršavanjem zadataka, već stalno traže nove prilike za rast i usavršavanje.
Kao što možeš da stekneš utisak iz svega ovoga, prijava za praksu u Rolifyu nije samo prilika da dobiješ iskustvo, već i da postaneš deo zajednice koja oblikuje mlade i priprema ih za buduće poslovne prilike. Namerno kažem prijava za praksu, jer čak iako ne prođeš, ne znači da su ti vrata zatvorena.
Osim prilika za praksu u našem timu, redovno objavljujemo brojne prilike za mlade, organizujemo meetupe i druge evente koji ti mogu pomoći da se umrežiš i napreduješ. Upravo tome služe i ove smernice, bez obzira da li želiš ovu ili neku drugu praksu – mi želimo da ti pomognemo da je dobiješ.
Please note:
This action will also remove this member from your connections and send a report to the site admin.
Please allow a few minutes for this process to complete.
Administrator 
